Шумановa резонанца, природна електромагнетна фреквенција ствара таласе у простору између Земљине површине и јоносфере — слоја изнад Земље у коме сунчева светлост наелектрише честице и омогућава радио-сигналима да путују на велике удаљености, наводи НАСА.
Настала и одржавана ударима муња широм света, овај „ритам планете“ обично осцилира на 7,83 циклуса у секунди, мерено у херцима, преноси Њујорк пост.
Међутим, апликација за праћење свемирског времена MeteoAgent забележила је пораст овог пулса током фебруара, што би, како тврде, потенцијално могло да изазове проблеме.
Забринутост се заснива на претпоставци да овај Земљин ритам може да утиче на мождане таласе повезане са спавањем и концентрацијом, па би нагле промене теоретски могле да наруше неуронску равнотежу.
Појединачна сведочења повезују ове поремећаје са разним симптомима, укључујући главобоље, вртоглавицу, „маглу у глави“, зујање у ушима, промене расположења и поремећен сан.
Током сна или фазе опуштања која му претходи, мозак ствара „тета“ таласе, који се крећу између четири и осам циклуса у секунди — у складу са Шумановом резонанцом.
Због тога би свака промена у ритму могла да поремети циркадијални ритам.
Научници ове поремећаје прате помоћу скале од нула до девет — где нула означава мирне услове, а девет јаку геомагнетну олују која може да утиче на сателите, електромреже и радио-сигнале.
Наводно су током овог месеца четири дана вредности прелазиле 5.0, што значи да су осетљиви људи можда могли да осете ефекте ових таласа.
Ипак, научници још увек нису утврдили коначан доказ да овај феномен заиста има такав утицај на људски организам.
Једна студија из Јапана испитивала је да ли Шумановa резонанца утиче на крвни притисак и сугерисала да би нискофреквентне електромагнетне варијације могле имати одређену улогу.
Међутим, истраживачи су закључили да су вероватно и други фактори из окружења утицали и да не постоји доказ да смо изложени „геомагнетној музици“ која ремети организам.
Погледајте и: