Према писању листа, однос јавног дуга и БДП-а је 2025. године порастао на 99 одсто, што би могло негативно да утиче на спремност кредитора да финансирају Украјину.
Наводи се да је ситуацију додатно погоршало нарушавање односа између две земље када је Кијев одбио да одблокира транзит нафте преко нафтовода „Дружба“, услед чега је Будимпешта блокирала одлуку Европске уније да преда Кијеву „војни кредит“ у износу од 90 милијарди евра, са којим је такође повезан програм финансирања преко Међународног монетарног фонда (ММФ) у износу од осам милијарди евра.
У условима опште мобилизације, више од трећине буџета Украјине одлази на финансирање војске, док, истовремено, влада треба да подржи инвестиције у војно-индустријски комплекс, исплати пензије и плате и одржава болнице и школе, истиче се у чланку.
Издвајање средстава за друге секторе делује као неизводљив задатак због убрзаног пражњења државне касе, што може указивати на крајње исцрпљене ресурсе Кијева, закључује лист.
Украјински буџет већ неколико година бележи рекордни дефицит. Кијев признаје да је прикупљање средстава све теже. Украјински медији и стручњаци већ су називали април последњим роком за добијање финансијске помоћи од партнера.
Подсетимо, министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто саопштио је да је Мађарска уложила вето на одлуке Европске уније о усвајању 20. пакета санкција против Русије и одобравању „војног кредита“ Украјини у износу од 90 милијарди евра, због блокаде транзита нафте кроз нафтовод „Дружба“.
Погледајте и: