Како је наглашено, доношење системских закона којима ће се унапредити регулација тржишта допринеће и да се трговачке марже не врате на ниво пре доношења Уредбе о ограничењу маржи.
"У прилог томе говори и пројектована инфлација која ће се до септембра ове године кретати око централне вредности циља од три одсто", наводе из НБС поводом, како су навели, неистините интерпретације најновије пројекције инфлације централне банке коју су објавили поједини медији.
Додају и да се од септембра ове године очекује раст инфлације на око четири одсто искључиво због деловања ефекта ниске базе из истог месеца 2025. када је Уредба о посебним условима за обављање трговине за одређену врсту робе ступила на снагу.
У саопштењу се прецизира да и без раста потрошачких цена у септембру ове године по било ком основу, математички посматрано долази до раста међугодишње инфлације због изласка из међугодишњег обрачуна месечног пада потрошачких цена из септембра 2025. од 1,6 одсто.
"Да се не очекују значајнији инфлаторни притисци указује и податак о пројектованој просечној годишњој инфлацији у овој години од 3,3 одсто, који је нижи од 3,8 одсто, колико је просечна инфлација износила у 2025", наглашавају у НБС, поводом, како наводе, неистините објаве о пројекцији инфлације на порталу „Време“.
Подсећају и да је гувернерка НБС Јоргованка Табаковић на представљању "Извештаја о инфлацији - фебруар 2026. године" навела да је нова пројекција слична новембарској и да се очекује да ће међугодишња инфлација до септембра ове године бити око централне вредности циља, а потом, због ефекта ниске базе, пре свега код цене хране крајем године износити око четири одсто, пренео је Танјуг.
Централна банка је додала да је и у ранијим извештајима детаљно објашњавала утицај ефекта базе на међугодишњу динамику инфлације и запитала се коме требају неистините интерпретације Извештаја о инфлацији НБС.
Погледајте и: