Основни проблем био би економске природе, јер би Србија по угледу на остатак Европе била принуђена да можда тај исти гас, из истих извора преко разних посредника, плаћа по вишеструко већој цени. А то би изазвало огромне економске потресе у Србији и тешко би дестабилизовало нашу привреду, а посебно индустрију јер не треба заборавити да је јефтин и доступан руски гас у Србији један од чинилаца привлачења тзв. страних инвестиција, додаје Вукашиновић.
Економски потрес и губитак политичке подршке
„Страни инвеститори долазе у Србију не само због других бенефита које држава нуди и разних субвенција, него и због чињенице да је Србија, услед гасног аранжмана ког има са Русијом, веома повољна дестинација за остваривање врло високих профитних стопа. Тако да је с једне стране ово једна антиекономска логика која се захтева од нас. Други тежак ударац евентуалним прекидом сарадње у области тзв. гасних аранжмана са Русијом би био политичке природе. Више пута сам до сада истицао да је Русија практично једини прави и историјски савезник Србије, не сада и у овом тренутку, већ доказани историјски савезник.“
Наш саговорник каже да би се Србија испуњавањем захтева ЕУ, добровољно одрекла велике политичке подршке коју има у вези са очувањем суверенитете и територијалног интегритета на Косову и Метохији, али би на тај начин директно био угрожени и опстанак Републике Српске.
Геополитичко, културно и национално самоубиство
Јер је Република Српска између осталог опстала и захваљујући утицају руске дипломатије у том делу некадашње Југославије и одличним контактима Милорада Додика и врха руководства са званичном Москвом и њихових честих контаката, истиче Вукашиновић.
„Нажалост то је историја показала, а то су и речи нашег великог академика Милорада Екмечића, да Србија на западу доживљава као мала Русија. Дакле, Срби се независно од њиховог тренутног политичког става и односа са европским државама у свести европске политичке и друштвене елите перципирају и доживљавају као мали Руси на Балкану. И то су последице тзв. процеса дугог трајања који су везани за српско-руске, дубоке, историјске, културне, духовне, дакле и религиозне везе. Према томе, то би био један гест геополитичког самоубиства какав је Европа, у ове четири године колико траје рат у Украјини, већ починила. И не постоји ни један озбиљан и рационалан аргумент који би могао да објасни да Србија уради тако нешто слично.“
Вукашиновић додаје да, осим тога, Србија по својој традицији, историји, култури и обичајима не припада западном културном и цивилизацијском кругу тако да би свако одсецање веза са Москвом значило прихватање једног туђег наратива.
А то би, сматра он, имало своје огромне последице у свим сферама друштвеног живота, од писања историјских уџбеника, нашег става о неким великим и још увек важним за нас историјским питањима и тема из ближе прошлости везане за ратове деведесетих година.
Србија би морала да прихвати наратив Европе о Сребреници и о томе да је тобоже извршила агресију на Косову. Просто имамо читав један широк спектар питања и тема које подразумевају да би евентуално придруживање Србије ЕУ значило одустајање од њених традиционалних, духовних, културних, породичних и свих других вредности. Према томе, то би био акт једног културног и националног самоубиства, не само геополитичког самоубиства.
Врхунац националног понижења
Вукашиновић истиче да га уопште не фасцинирају поруке које смо ових дана чули из утицајних западних центара, нажалост делимично и из Београда, да се размишља о пријему Србије у ЕУ у некој другој колони, без права вета.
Јер то би био врхунац нашег националног понижења и један гест где бисмо ми дали легитимитет агресији Запада на нашу земљу која траје отворено од 1991. године, додаје он.
Према речима нашег саговорника, приближавање Србије Европској унији 2026. био би једнако бесмислен као одлазак у четнике 1946. године.
„Наша политичка, често интелектуална и друштвена елита, нећу да кажем целокупна али она која диктира један прозападни наратив у самој Србији, не види да је Украјина једна врста историјског и епохалног граничника. И да се у ове четири године свет у толикој мери променио да ми присуствујемо више него очигледном краху западноцентричне слике света и појави једног новог мултиполарног света ког предводе државе попут Русије, Кине и Индије. И да је један талас ресуверенизације и ресуверенистичких импулса захватио и сам европски континент. Пример су Орбанова Мађарска, Фицова Словачка, у последње време Чешка, а чак и на оном простору који гаји још увек изразито антируске сентименте као што је Пољска, таква врста преокрета уопште није немогућа.“
Све оне земље које воде рачуна о сопственом суверенитету и националном интересу уочавају оно што неки људи у Србији изгледа не желе да виде, а то је да се свет драматично и убрзано мења и да су те промене светског поретка неупитног карактера, додаје Вукашиновић.
Улазак у ЕУ као подршка Хитлеру '45.
Тако да присуствујемо једној фундаменталној, суштинској смени епоха, након што је епоха постхладноратовског периода окончана крахом западноцентричне слике света и једним очигледним расколом унутар Запада, сматра Вукашиновић.
„Тако да чак и када бисмо постали део неке западноцентричне слике света или западне цивилизације, одмах би се поставило питање: А ком Западу би се ми то прикључили? Да ли европском или америчком Западу? Јер расколи које је Трамп изазвао на Западу су више него очигледни и они су такође тема многих конференција, састанака утицајних 'тинк тенк' организација, невладиних организација. Данас је то опште место у свим анализама савремених међународних догађаја и тренутка. Према томе, потпуно се слажем да би улазак Србије у ЕУ био би еквивалент потенцијалном уласку једне државе у хитлеровску коалицију 1945. године“, закључио је Вукашиновић.
Европска унија врши притисак на Београд у настојању да Србија одустане од сарадње са Русијом у енергетском сектору, укључујући и испоруке руског гаса, саопштила је у Амбасада Русије у Србији.
Тесна сарадња Србије са Русијом изазива оштро негодовање у ЕУ која приморава Београд да се одрекне куповине руског гаса у корист прикључивања такозваној европској шеми. То се представља кроз тезу о осигурању енергетске безбедности, при чему се прећуткује да у Европи нема слободног гаса, да и сама трпи озбиљан дефицит и штеди буквално на свему, наводи руска амбасада.
Погледајте и: