Лоше вести за колонизацију: Месец подрхтава више него што се раније мислило

„Ово истраживање нам помаже да стекнемо глобалну перспективу о скорашњој лунарној тектоници, што ће довести до бољег разумевања унутрашњости Месеца, његове термалне и сеизмичке историје и потенцијала за будуће месечерозне потресе“, рекао је Кол Најпавер из Центра за студије Земље и планета при Смитсонијан институту у објави на веб страници института.

Иако су режњевити набори, или формације сличне гребенима на лунарној висоравни, добро документовани, широко распрострањено присуство сличних формација на тамним равницама Месеца није мапирано на глобалном нивоу. Користећи слике високе резолуције са Лунар Реконаисанс Орбитера, Најпаверов тим је идентификовао 1.114 раније непознатих малих набора на тамним равницама видљиве стране Месеца, чиме је њихов глобални укупан број достигао 2.634.

Датирање ових формација је урађено индиректном, али поузданом методом: када се раседи померају, месечерозни потреси бришу ситне оближње кратере од удара метеора. Бројањем преосталих кратера, истраживачи су проценили да су се ови мали набори на тамним равницама Месеца формирали пре око 310 и 50 милиона година, са просечном старошћу од 124 милиона година, што је близу просечне старости режњевих набора на високим, стеновитим деловима Месеца, од 105 милиона година.

Моделирањем геометрије и померања ових раседа, научници су израчунали да су се лунарне тамне равни смањиле за око 0,003 до 0,004 процента, што одговара смањењу видљивих висоравни на Месецу.

Студија истиче да сеизмички активни набори на тамним равнима представљају и научне могућности и практична разматрања.

„Распоред малих набора на тамним равнима може бити релевантан и за свако дугорочно насељавање Месеца због опасности које плитки лунарни земљотреси представљају за људску инфраструктуру“, написали су аутори студије, објављене у часопису Планетари Сајенс Журнал.