"Тај чин у пресудним и веома изазовним временима за српски народ у БиХ био је израз одговорности, државотворне свести и одлучности тадашње генерације политичара и српског народа да обезбеде свој опстанак на овим просторима, да сами одређују своју судбину, али и да дају јасан одговор на покушаје прегласавања и наметања решења без сагласности српског народа", навео је Додик.
Он је у изјави за Срну појаснио да је Уставом Републике Српске, у чијем доношењу је и сам учествовао, први пут јасно дефинисан уставно-правни оквир Републике Српске, те установљене њене институције, надлежности, територијална организација и политички поредак.
Додик истиче да је то био акт политичке воље српског народа да кроз своје институције заштити право на самоорганизовање, идентитет и уставни континуитет.
"Устав је поставио темеље Републике Српске и гарант је њеног постојања као уставне категорије. Доношење Устава био је одговор на тадашње политичке процесе у БиХ, покушаје прегласавања српског народа и његовог маргинализовања с циљем да Срби од конститутивног народа постану национална мањина и с циљем да од тадашња БиХ направе муслиманска држава у срцу Европе", навео је Додик.
Он је указао да први Устав Српске није било какав документ, већ највиши правни акт и завет да ћемо сами одлучивати о својој судбини, бранити надлежности и да никада више нећемо дозволити да други управљају нашим правима.
"Република Српска није настала декретом странаца, нити политичким експериментом. Она је настала вољом народа и одговорношћу тадашњих политичких представника који су схватили озбиљност тренутка, а одбрањена храброшћу српских бораца и потврђена Дејтонским мировним споразумом. Управо зато сваки напад на Устав Републике Српске, свако оспоравање њених надлежности и свако наметање воље странаца представља директан напад на уставни поредак и Дејтонски мировни споразум", рекао је Додик.
Он је указао да је обавеза свих одговорних политичких актера да чувају Устав као светињу.
"Нема јаче гаранције опстанка Републике Српске од њених институција и нема слободе без уставне снаге. Зато нас прошлост обавезују да зарад будућности будемо јединствени у одбрани надлежности, одлучни у заштити Дејтонског споразума и истрајни у јачању Републике Српске као стабилне и функционалне Републике која сама одлучује о свом путу, без страног интервенционизма", нагласио је лидер СНСД-а.
Он је подсетио да све ово време од потписивања Дејтонског мировног споразума сведочимо покушајима тихог развлашћивања Републике Српске и континуираним покушајима централизације, односно исламизације БиХ.
"Под плаштом 'реформи', 'европског пута' и разних наметнутих одлука покушава се урушити оно што је народ створио, а Дејтонски споразум потврдио. Посебно је опасно када део домаће политичке сцене, зарад личних интереса и подршке страних ментора, учествује у слабљењу сопствене Републике и њених институција. Они који данас релативизују значај првог Устава Републике Српске, сутра ће релативизовати и само њено постојање", упозорио је лидер СНСД.
Додик је поручио да су институције Републике Српске једина легитимна адреса где се одлучује о Републици и њеним надлежностима и зато су јаке институције гарант јаке Републике Српске.
- Република Српска има свој Устав, своје институције и своју политичку вољу. То нису предмети преговора нити политичке трговине. У то се не дира, јер се тиме удара на Републику Српску. Покушавало је политичко Сарајево, заједно са лажним високим представником и бившом америчком администрацијом, да удара на институције, на Устав, али смо показали да, упркос свим њиховим насртајима, Република Српска из свих тешких и деликатних ситуација излази још јача, поноснија и боља", закључио је председник СНСД и поручио да ће тако бити и убудуће, јер снага Српске је у њеном Уставу, институцијама и српском народу.
Скупштина српског народа БиХ донела је Устав 28. фебруара 1992. године који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању и гарантовао је пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.
Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је пре избијања трагичних сукоба, те једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ након референдума одржаног 1. марта на којем нису учествовали Срби.
Погледајте и: