Како се поглед на догађаје из наше прошлости мења када га сагледамо из женске перспективе? Шта су били највећи изазови за даровите жене 19. и прве половине 20. века у Србији, попут сликарке Катарине Ивановић, песникиње Милице Стојадиновић Српкиње, прве жене архитекте у Србији Јелисавете Начић и других храбрих жена које су обележиле нашу новију историју? О томе разговарамо с историчарком Љубицом Чубрић, ауторком књиге „Знамените жене српске“ у издању „Лагуне“.
Живимо у времену у којем, захваљујући дигиталним технологијама, непрестано комуницирамо, али изгледа да се све ређе додирујемо. Размењујемо поруке, али избегавамо близину. Никад нисмо били повезанији, а чини се да никада нисмо били удаљенији. Шта нам то говори о савременом друштву и где је у данашњем свету место за блискост, за пољубац? О томе разговарамо са Зорицом Томић, ауторком књиге „Пољубац“ која је објављена у новом, допуњеном издању.
Рок фотографије Горанке Матић, која нас је напустила пре око годину дана, ових дана се могу погледати у Београду и Пули. У Клубу РТС-а у Београду постављена је изложба „Сликати музику“, док публика у Пули може да погледа изложбу „Маги – кад кренем ка“, посвећену чланици бенда „Екатарина Велика“ Маргити Стефановић, на којој су заступљене и фотографије Горанке Матић. Како је Горанка Матић „сликала музику“? Како је фотографијом успевала да ухвати енергију и ритам бендова на концертима које је снимала? Шта је чинило њену „личну магију“? О томе разговарамо са Зорицом Којић и Драганом Амброзићем, музичким критичарима и пријатељима Горанке Матић и Маргите Стефановић.
Пре тачно две деценије напустио нас је бар српског и југословенског глумишта Петар Банићевић. Колегама је у сећању остао као велики професионалац, глумац који је с подједнаком преданошћу играо и Хамлета, и вожда Карађорђа, и Николу Пашића. У Музеју Народног позоришта до почетка априла може се погледати изложба посвећена Петру Банићевићу, а о њој разговарамо с ауторком Драгицом Гаћешом.