„Фирмом Крстић“ за Свети Николе – до репризе Кумановске битке

На пример, Кумановска из Првог балканског рата 1912. године и друга, уприличена тачно осам деценија касније, уистину неких 40 километара далеко од Куманова, коју су историчари записали у најчешће прескаканом поглављу историјске читанке новозеландских Маора, а у недостатку гусала остаде готово заборављено у усменим предањима присутних на утакмици Друге лиге данашње Северне Македоније септембарског дана 1992. године.

А оно што се кроз песму не опева, то се брзо и заборави. Или остане непознато.

Навијачи Куманова су се још пре поласка експедиције њиховог клуба ка градићу Свети Николе, у ком је домаће Овче Поле угостило ривала са севера некад најјужније југословенске републике, оглушили о став управе да њихово присуство овом фудбалском сусрету није пожељно, али су њихове жеље и намере да сведоче утакмици биле толико снажне да би, ако не нађу друго решење, изнајмили аутобус „Фирме Крстић“ из филма „Ко то тамо пева“, само да би остварили циљ.

Тако је и било, а кад аутобус већ стиже, чиме би се друго он, посебно зато кад је пун непријатељски расположених навијача, могао дочекати него каменицама.

На срећу по возача и буџет клуба, а на несрећу стаклорезаца, присталице Овче Пола су поштеделе возило, утакмица је почела, међутим, навијачи гостујуће екипе нису штеделе своја грла, па се заорило: „Ово је Србија!“ и „Шешељ, Шешељ!“

Да је меч организован у Београду или Ростову на Дону – нико се не би обазирао на први поклич. Да су Овче Поле и Куманово копачке укрстили у Хагу 15 година касније – друга парола би представљала нормалност, овако, опет су Србија и Србин представљали колатералну штету у клинчу спорта и политике.

Главни судија Душко Стојановски је у 39. минуту прекинуо утакмицу на захтев полиције, јер су, како је делегат констатовао у протоколу, на скандирање Кумановчана домаћи навијачи узвратили каменицама, па је сусрет на терену окончан по некој „новохришћанској“ : „ко тебе Србијом, ти њега каменом“.

Наставак је „игран“ на улицама града Свети Николе, гости су у маниру најраснијих нападача цепали излоге продавница као мреже, „дриблали“ аутобусе и аутомобиле, чак је и споменик из времена Другог светског рата срушен попут пораженог браниоца титуле шампиона, а све је зачињено тучом припадника две стране из које су двадесеторица изашла с повредама, од тога двојица с тежим.

Мирослав Крстески, представник Куманова, као иницијаторе инцидента навео је Овчеполане, признајући да су његови суграђани насели на провокације, наглашавајући да је утакмица, ипак, могла бити настављена, пошто су изгредници одстрањени са стадиона.

Припадници локалних органа безбедности су покушавали да демострирају како су и даље народна милиција, но, увидевши да је враг однео шалу или је ђаво дошао по своје, позвали су у помоћ колеге из Штипа, који су пендрецима „штипали“ по леђима учеснике нереда и некако успоставили јавни ред и мир.

У времену тешких борби у Хрватској и БиХ, нови фронт отворен је тамо где је најмање очекивано.

Тешко је рећи ко је победио.