Затварање Ормуског мореуза за танкере који превозе нафту и гас уз обустављање транспорта ЛНГ гаса из Катара довешће Европу у још већу енергетску кризу, процењују економисти. Тако да су пред Европском унијом, у случају наставка сукоба на Блиском истоку, два сценарија – или економско самоубиство или повратак руским енергентима.
„Европа без капи нафте“
Ако имамо сценарио да Европа више нема резерви нафте и гаса и мора да се обрати за помоћ, онда би могли да реше проблем недостатка течног нафтног гаса са Блиског истока тако што би одмах могао да крене гас из Русије преко једне цеви Северног тока, сматра Павловић.
Северни ток 1 и 2 имали су по две цеви, три су дигнуте у ваздух, а та преостала има капацитет од 27,5 милијарди кубика и заобилази Украјину, тако да би се пуштањем у рад у потпуности компензовала количина коју Европа добија са Блиског истока, додаје Павловић.
„Што се тиче недостатка нафте, неће имати одакле да је купе. Недостатак нафте ће просто бити трајан недостатак, зато што Русија неће имати ни кап нафте да прода. Јер ће сасвим, сасвим сигурно, апсолутно све што има, можда минус оно што је договорено са Мађарском за Мађарску – давати Кини. И ако јој нешто још остане – Индији, а питање је да ли ће остати. Али у сваком случају ће делити између Кине и Индије. И кад повећа производњу своје нафте, Русија нема довољно да задовољи потребе Кине и Индије, а да нафту пребацује ка ЕУ, то им не пада на памет. А да оставља са још за толико минуса своје стратешке партнере, поготово Кину, то је искључено.“
Тако да уопште не постоје количине које би могле да се произведу да би ЕУ надокнадила недостајућу нафту иако би „нешто могла да компензује Америка“, али опет не у довољним количинама, додаје Павловић.
Економско самоубиство европских елита
Што се тиче политичког дела евентуалног повратка снабдевања ЕУ руским гасом, Павловић сматра да су ове „суицидне владајуће гарнитуре“ у Бриселу, и у Немачкој и Француској, пре склоне да услед недостајућег гаса смање своје привредне активности, него да се обрате Русији за помоћ.
А онда ће то, наравно проузроковати додатне потресе у економији која им је иначе на стакленим ногама и суштински пред рецесијом. Тако да ми се чини да док су ове гарнитуре ту где су, мислим да се неће обратити Русији и да ће њима бити лакше да смање потрошњу за тих око 16 -17 милијарди кубика, битно штетећи своју привреду и не попуњавајући резерве за наредну зиму. Пре ће играти на то него да промене политику. Али зато ће изгубити изборе, наравно.
Према Павловићу, последице европске самоизолације од руских енергената психолошки ће деловати на становништво земаља ЕУ, „много пре него што буквално остану без резерви нафте“.
„Односно, оне већ делују у смислу пораста цене нафте и врло, врло брзо ће та цена у случају продужења сукоба прећи 100 долара по барелу. И то ће утицати ланчано на све, од инфлације до смањења привредних активности. А друга ствар је у томе што ће већ након три месеца кренути паника. Онда ће кренути већ озбиљни, озбиљни потрес и озбиљне, озбиљне тешкоће“, закључио је Павловић.
Погледајте и: