Према наводима агенције, наредне четири недеље биће пресудне за утврђивање да ли ће се европска економија суочити са новим кризним таласом или само са привременом препреком на путу опоравка. Продужена војна кампања могла би да „поремети напоре за економски опоравак“ еврозоне и истовремено поново покрене инфлаторне притиске које је Европска централна банка настојала да обузда.
Карстен Бржески из финансијске групе ING оценио је да зависност Европе од нафте и гаса из региона чини ЕУ „најрањивијом великом економијом“ када је реч о последицама рата са Ираном.
Аналитичари Bloomberg Economics, Антонио Барозо и Симона Деле Кјаје, наводе да би штета била ограничена уколико сукоб буде краткотрајан и ако цене енергената порасту само привремено. Међутим, упозоравају да би дуготрајан рат, који би одржавао високе цене нафте и гаса, могао приморати владе да повећају јавну потрошњу.
Подсећа се да су 28. фебруара САД и Израел покренули војну операцију против Ирана, током које су погођени највећи ирански градови, укључујући Техеран. У Белој кући су напад оправдали ракетном и нуклеарном претњом из Техерана. Корпус чувара исламске револуције узвратио је нападима на циљеве у Израелу, а удари су погодили и америчке базе у Бахреину, Јордану, Катару, Кувајту, Уједињеним Арапским Емиратима и Саудијској Арабији. У нападима на Иран погинуо је врховни лидер ајатолах Али Хамнеј, као и више високих званичника исламске републике.