Упркос нападима и штети на појединим стамбеним зградама, свакодневни живот у иранској престоници није у потпуности прекинут, рекла је Фарзане Фазаели.
„Породице се окупљају на местима страдања, спасилачке екипе су стално на терену, а у појединим квартовима видљива су оштећења на стамбеним објектима“, навела је она.
Ипак, како је оценила, оно што је посебно уочљиво јесте да Техеран није ушао у стање опште панике. Према њеним речима, продавнице у многим деловима града раде, основне службе функционишу, а грађани покушавају да задрже свакодневну рутину.
Фазаели је указала и на бројна спонтана окупљања становника широм града.
„Људи се окупљају на трговима и у џамијама, посебно ноћу, где изражавају жалост, бес и солидарност са жртвама“, рекла је она.
Посебно снажан одјек у јавности изазвали су извештаји о нападима у близини стамбених зона, укључујући и удар на школу у којем је, према наводима, погинуло 165 девојчица.
„У оваквим тренуцима реакција је углавном једна – туга и бес. То је веома емотивно за Иранце, јер је погођена цивилна мета“, истакла је Фазаели.
Она је додала да се широм града организују комеморације за жртве, добровољна давања крви и окупљања у знак подршке породицама страдалих. Према њеним речима, у оваквим ситуацијама уобичајене друштвене и политичке разлике падају у други план.
„Доминантна реакција је национална солидарност“, оценила је Фазаели.
Говорећи о иранским ударима на америчке војне објекте и савезнике у региону, Фазаели је навела да Техеран тиме настоји да пошаље поруку одвраћања.
Према њеним речима, логика иранског одговора је да се покаже да евентуални напади на Иран неће остати ограничени само на његову територију, већ могу погодити и војне базе и савезнике Сједињених Држава у ширем региону западне Азије.
„Основна идеја је одвраћање и спречавање даље ескалације сукоба“, оценила је Фазаели.
Истовремено, међу становништвом постоји мешавина забринутости и одлучности. Иранци не желе дуготрајан рат, али, како наводи Фазаели, многи истичу да су спремни да издрже и такав сценарио.
„Иранско друштво има снажно сећање на осмогодишњи рат и на тешкоће које су људи тада издржали. Зато је став многих да, иако нико не жели дуг рат, ако до њега дође – остаће чврсти и подржаће своју земљу“, закључила је Фазаели.
Погледајте и: