Познат под надимком Милутинац, остао је упамћен као стуб одбране и истински вођа генерације која је на Мундијалу у Монтевидеу исписала историју.
Југославија је тада стигла до полуфинала, а победа над Бразилом од 2:1 и данас се сматра једним од највећих успеха нашег фудбала. Ивковић је након турнира уврштен у идеалан тим шампионата, раме уз раме са најбољим играчима света.
Потекао је из угледне породице, био је унук војводе Радомира Путника, али је свој углед стекао искључиво личним радом и карактером. Поред успешне фудбалске каријере, завршио је Медицински факултет и радио као дерматолог, познат по томе што је лечио и сиромашне без надокнаде.
Ивковић није био само спортиста. Био је човек чврстих моралних уверења и отворени противник нацизма. Током окупације Београда ухапшен је од стране Гестапоа и 25. маја 1943. године стрељан у Јајинцима, у 37. години живота. До данас није познато где је сахрањен.
Његово име наставља да живи – носе га улица у Београду и спортски клуб, а у изборима некадашњих репрезентативаца остао је упамћен као неизоставни члан најбољег тима југословенског фудбала свих времена. Милутинац није био само велики капитен, већ и симбол времена у којем су част и одговорност стајали раме уз раме са спортским успесима.