Новооткривена галаксија налази се на црвеном помаку „з = 1,156“, што значи да је посматрамо онакву каква је била пре око 8,5 милијарди година, када је свемир био знатно млађи.
Откриће је, како преноси Сајенс Дејли, резултат рада тима са Универзитета Ватерлоу у Канади, који је необичан објекат уочио анализирајући дубинска посматрања свемира.
„Галаксије медузе“ назив су добиле по дугим, светлећим млазевима гаса који се протежу иза њих попут пипака.
Оне се великом брзином крећу кроз густе скупове галаксија испуњене изузетно врелим гасом, који делује попут снажног ветра и односи материјал из галаксије у процесу познатом као уклањање под притиском (ram-pressure stripping).
Тим научника је до открића дошао проучавајући поље Космос, једно од најдетаљније истражених подручја, које се налази ван равни Млечног пута, чиме се избегавају сметње оближњих звезда и космичке прашине.
Како је навео доктор Ијан Робертс из Центра за астрофизику Универзитета Ватерлу, истраживачи су у раној фази анализе података телескопа уочили удаљену и до тада недокументовану „галаксију медузу“, што је одмах привукло пажњу.
Сама галаксија има уобичајен дискасти облик, али се дуж њених гасних „репова“ уочавају јаркоплави чворови, који представљају изузетно младе звезде.
Њихова старост указује да су настале изван главног тела галаксије, у гасу који је претходно био отргнут.
Значај открића огледа се у томе што помера доказе о уклањању гаса под притиском много даље у прошлост него што се раније сматрало.
Научници су претпостављали да су скупови галаксија пре 8,5 милијарди година још били у фази формирања и да нису били довољно густи да би тако ефикасно мењали структуру галаксија.
Истраживачи су поднели захтев за додатно време посматрања телескопом Џејмс Веб како би детаљније проучили ову галаксију и прибавили додатне доказе.
Свемирски телескоп Џејмс Веб, лансиран 2021. године у сарадњи америчке, европске и канадске свемирске агенције, највећи је и најсавременији телескоп икада упућен у свемир.
Погледајте и: