"То би био једини центар те врсте на Балкану ван ЕУ, са потенцијалом да привуче пацијенте из целог региона. Пацијентима којима требају напредне терапије данас је једина опција одлазак у иностранство", рекао је Мацут.
Говорећи о фармацеутској индустрији, навео је да тај сектор захтева посебну пажњу владе наводећи да сваки корак у производном ланцу захтева висок ниво стручности, контроле квалитета и регулаторне усклађености.
"Поменуо сам нове споразуме о слободној трговини који су ступили на снагу. За фармацеутске компаније ти споразуми значе приступ растућим тржиштима глобалног југа и глобалног истока, а Србија нуди квалификовану радну снагу, регулаторни оквир који се усклађује са европским и географски положај који омогућава ефикасну логистику", истакао је председник Владе.
Мацут је подсетио да је држава покренула измене Закона о лековима и медицинским средствима, како бисмо се приближили европским стандардима и како би Агенција за лекове радила брже, чиме би се омогућила већа доступност лекова.
"Трећи правац у области здравља је дигитализација здравственог система. Имамо општине које губе више од половине популације у наредне две деценије. У тим општинама домови здравља губе лекаре, људи путују сатима до клиничких центара. Радник који пола дана проведе на путу до специјалисте губи дан на послу. Човек који нема лекара у месту где живи нужно размишља о одласку", рекао је Мацут.
Он је истакао да се припремају општински здравствени центри који би довели специјалисте у регионе са највећим демографским падом.
"Циљ је да наш човек не мора да путује до Београда или Ниша за преглед који може да се обави у његовом региону, а да лекар у том региону има исту дијагностичку подршку као да ради у клиничком центру", рекао је Мацут.
Премијер је указао на важност координације хумане медицине, ветерине и безбедности хране.
"Те три области данас раде одвојено, а директно зависе једна од друге. Здравље животиња утиче на безбедност хране, безбедност хране утиче на здравље људи. Ако их повежемо и подржимо дигиталном инфраструктуром, добијамо бољу превенцију болести, здравију храну и мању зависност од увоза", указао је Мацут.
На Копаонику је одржан 33. Копаоник бизнис форуму са централном темом "Индустријска политика у функцији дугорочног привредног раста Србије".