Тим су предводили истраживачи са аустријског Техничког универзитета у Бечу у сарадњи са компанијом за технологију складиштења података.
„Структура коју смо овде створили је толико фина да се уопште не може видети оптичким микроскопима”, каже за Сајенс Алерт научник за материјале Пол Мајрхофер.
Додаје да структуре на микрометарској скали данас нису ништа необично чак је могуће направити обрасце направљене од појединачних атома.
Међутим, то само по себи не резултира стабилним, читљивим кодом.
Упркос својој малој величини, када су Мајрхофер и колеге тестирали свој кју-ар код, он је функционисао. Процес очитавања за Гинисову књигу рекорда обављен је у присуству сведока и потврђен од стране Универзитета у Бечу као независног верификатора.
Кључ за прављење овако малог кју-ар кода био је да се одштампа на танком керамичком филму, дизајнираном за премазивање високо ефикасних алата за сечење. Фокусирајући јонске зраке на овај материјал, тим је исекао свој кју-ар код са пикселима величине само 49 нанометара.
То је мерење десет пута мање од таласне дужине видљиве светлости, што значи да је код потпуно невидљив људском оку.
Тим који стоји иза кју-ар кода сада се нада да ће направити друге сићушне облике керамичког складиштења података који су веома издржљиви и могли би да оставе мањи угљенични отисак од тренутних опција складиштења.
У само једном А4 папиру, Кирнбауер, Мајрхофер и колеге процењују да би њихова метода могла да складишти више од два терабајта података.
Погледајте и: