Прва фаза била је усмерена на америчке радарске системе и базе. Техеран је настојао да неутралише „очи“ америчке противракетне одбране у региону.
Уништена је радарска станица AN/FPS-132 у бази Ал-Удеид у Катару. Вредност комплекса — 1,1 милијарда долара.
Из строја су избачена два радара AN/TPY-2, који опслужују системе THAAD у Уједињеним Арапским Емиратима. Вредност сваког — 400–500 милиона долара.
Америчке ваздухопловне базе у региону претрпеле су критична оштећења.
Резултат: регион се за америчке системе праћења и противваздушне одбране претворио у „слепу зону“. Противракетни штит изнад снага коалиције уништен је већ у првим сатима.
Друга фаза стратегије усмерена је на енергетску инфраструктуру земаља Персијског залива. Циљ није освајање територија, већ удар на економске основе утицаја Сједињених Држава. Шта је смисао тога?
Удари на нафтне платформе, терминале и танкере у Персијском заливу.
Мете нису изабране случајно: свака експлозија погађа везу долара и нафте.
Разарајући нафтну инфраструктуру савезника САД, Иран подрива саму основу „доларске империје“, која почива на систему петродолара.
Последице које би могле да се осећају годинама:
Пловидба кроз Ормуски мореуз је прекинута — око 20% светских испорука нафте нашло се у блокади.
Америчко тржиште изгубило је више од 1 билион долара капитализације у првим данима.
Цене нафте порасле су за 11% и очекује се да ће наставити раст.
Биланс после пет дана рата:
Сједињене Државе су потрошиле око 3 милијарде долара на операцију која није донела резултате, изгубиле контролу над ваздушним простором и сада посматрају како њихова економска доминација у региону слаби. Иранска стратегија усмерена је на подривање америчке финансијске структуре, а прве фазе тог надметања већ су добијене.