Готово све државе Персијског залива, укључујући УАЕ, Кувајт, Катар, Бахреин, Ирак, Саудијску Арабију и Јордан, које су домаћини америчких војних база или трупа, биле су мета Ирана у најновијем војном сукобу између Исламске Републике и САД и Израела.
Актуелни рат између заклетих непријатеља - Ирана са једне и Израела и њиховог пријатеља САД са друге стране, оголио је празне безбедносне гаранције које су земље Персијског залива добијале деценијама, каже Раџив Агарвал, стручњак за Западну Азију и виши истраживачки консултант у истраживачком центру Чинтан Реисрч Фондације са седиштем у Њу Делхију.
„Управо због ове илузије велики број земаља Персијског залива пристао је не само да купи веома скупе америчке платформе наоружања, већ и да буде домаћин америчких војних база у региону“, рекао је војни аналитичар.
Прича о америчким безбедносним гаранцијама сеже у период 1979-1980, убрзо након иранске револуције, када се већина земаља у региону осећала угрожено исламским режимом у Ирану.
У свом говору о стању нације 1980. године, као реакцију на иранску револуцију 1979. године, тадашњи председник САД Џими Картер уверио је регион рекавши: „Покушај било које спољне силе да преузме контролу над регионом Персијског залива сматраће се нападом на виталне интересе Сједињених Америчких Држава и такав напад ће бити одбијен свим потребним средствима, укључујући и војну силу“. Неуспех САД да заштите своје војне базе и земље домаћине Залива је стога велика срамота за САД, подвукао је ветеран индијске војске.
„Чињеница да су иранске ракете проузроковале штету великих размера, укључујући штаб Пете флоте и поморску базу у Бахреину, као и војне базе у Кувајту, Дохи, УАЕ, Јордану и тако даље је доказ. У ствари, у ноћи између 1. и 2. марта, америчка база у Ербилу, у Ираку, која је у основи огромно складиште муниције, била је циљана и потпуно уништена“, истакао је Агарвал.
Заправо, напади на Доху, у Катару, оголили су чврсте безбедносне гаранције које су САД дале Катару након што је Израел испалио ракете на Доху у септембру 2025. године, циљајући руководство Хамаса, нагласио је војни коментатор.
„Што се тиче иранске способности да нападне земље Залива, све америчке базе су у домету иранских ракета и дронова. Упркос великом броју ракета које се пресретну, значајан број њих успе да избегне противваздушни и ракетни одбрамбени штит и стигне до својих циљева. Напади дроновима и ракетама у земљама Залива такође су били део унапред одређене војне стратегије Ирана“, приметио је Агарвал.
Заправо, Иран је много пре почетка сукоба најавио да ће, у случају рата који започну Израел и САД, све америчке базе и средства у региону бити сматрани легитимним војним циљевима и да ће сносити највећи терет иранског казненог одговора. Иран је такође обавестио суседне земље Залива да такви напади неће бити усмерени на њихов суверенитет и да ће бити ограничени на америчке, израелске и западне циљеве, истакао је он.
Нема сумње да је ово највеће „отварање очију“ за регион о илузији безбедносног кишобрана од стране САД. Било је и претходних случајева, иако изолованих, где су се земље Залива осећале издано, али су биле уверене да су америчке безбедносне гаранције и даље од виталног значаја за њихову колективну безбедност, сматра стручњак за стратешка питања.
„Овај рат је лекција не само за земље Залива, већ и за сваку другу нацију која жели да обезбеди своју националну безбедност искључиво путем спољних играча. А лекција је 'Национална безбедност се не може купити'. Интегрални и органски безбедносни системи су од виталног значаја за обезбеђивање безбедности нације. Када се овај рат заврши, регион ће морати озбиљно да преиспита своју безбедносну архитектуру и да пронађе решења која су инклузивнија и заснована на сарадњи“, закључио је Агарвал.
Погледајте и: