Овако стручњак за енергетику Јелица Путњиковић коментарише актуелну ситуацију у региону у којој мађарски МОЛ тужи хрватски ЈАНАФ Европској комисији (ЕК) због далеко већих цена транзита нафте.
МОЛ је саопштио да им ЈАНАФ наплаћује више од три и по пута већу цену за транзит нафте него што, на пример, наплаћују нафтоводи који воде од Трста до Беча. Као параметар се узима цена транзита једне тоне нафте на сто километара. Међутим, из ЈАНАФ-а су одговорили да то не може тако да се рачуна, јер је ЈАНАФ краћи нафтовод од Дружбе.
Стручњаци који се баве нафтним сектором кажу да се увек рачуна цена транзита на сто километара, уз још неке додатне параметаре који улазе у цену и закључили су да је цена коју ЈАНАФ наплаћује много већа него што наплаћују неки други нафтоводи. Иначе, ЈАНАФ, по тој рачуници Мађара, наплаћује скупље него што, на пример, Украјина наплаћује од границе са Белорусијом до мађарске границе МОЛ-у када транспортује нафту ка Мађарској, каже Путниковићева за Спутњик.
Још се чека конкретан одговор Европске комисије, јер је МОЛ поред овога тражио и да се размотри питање неспособности нафтовода Дружба да транспортује нафту кроз Украјину према Мађарској и Словачкој. Док је из ЕК речено да за тако нешто нема могућности, Мађари су им послали чак и сателитске снимке, рекавши да је нафтовод неоштећен и да би могао да транспортује нафту.
Овде се ради о геополитичкој причи, а ЈАНАФ ту покушава да заради. ЈАНАФ је, док Мађарска није почела да купује нафту која стиже до Омишља, заправо радио само за рафинерију у Панчеву. То значи да, ако нема рафинерије у Панчеву, ЈАНАФ нема транзит ка Србији. Ако ЈАНАФ са МОЛ-ом не договори неке веће количине нафте за транзит, они заправо остају без профита.
По мишљењу наше саговорнице, овде лежи основни проблем у читавом сукобу. Међутим, треба напоменути и да неки аналитичари чак сматрају како Хрватска сада покушава на неки начин да се освети МОЛ-у због аранжмана који је направљен када је купована ИНА (хрватска нафтна компанија).
Може ли Брисел наредити Загребу да снизи цене?
Европска комисија, односно Брисел, у својим пакетима санкција изузели су Словачку и Мађарску од забране континенталног увоза руске нафте, зато што немају излаз на море. Међутим, Путниковићева напомиње да се Мађарска и Словачка не могу аутоматски снабдевати руском нафтом кроз луку у Омишљу само зато што не ради нафтовод Дружба.
Мађари то управо тако тумаче и сада би Европска комисија морала да се изјасни о њиховој жалби, односно да прихвати њихово ургирање да, пошто Дружба не ради, ЈАНАФ има обавезу да транспортује руску нафту кроз свој нафтовод до рафинерија у Мађарској и Словачкој. Што се тиче саме цене транзита, Европска комисија заправо не може да нареди ЈАНАФ-у да снизи транзитну таксу. Једноставно, не постоји пропис Европске уније који би то омогућио. Ова цена на 100 километара по тони је неки оријентациони параметар, с тим што увек могу да постоје додатне клаузуле.
Европска комисија, односно Брисел, у својим пакетима санкција изузели су Словачку и Мађарску од забране континенталног увоза руске нафте, зато што немају излаз на море.
© Sputnik / Viktor Tolochko
/ ЈАНАФ тренутно рачуна МОЛ-у заиста много већу цену транзита, а то је уједно и цена коју ЈАНАФ наплаћује НИС-у, напомиње наша саговорница. Сама идеја да се гради нови нафтовод од Србије ка Мађарској — да се Србија споји на нафтовод Дружба — и настала је иницијално управо због тога што је ЈАНАФ уцењивао НИС, односно наплаћивао веће таксе за транзит нафте. НИС је био осуђен на то да или транспортује нафту ЈАНАФ-ом или да је довози баржама, камионима или железницом.
Дакле, цене нису јединствене, али ово је једна од најскупљих цена коју ЈАНАФ наплаћује. Сада је питање да ли ће Орбан успети да натера хрватску државу да ипак утиче на ЈАНАФ да снизи ту цену, јер у данашње време поскупљења нафте ово представља приличан трошак за МОЛ.
Шта је за Србију најбоље решење?
За Србију би најбоље било да изгради нафтовод са Мађарском како би се „прикачила“ на Дружбу, наравно под условом да Дружба кроз Украјину ради неометано и под условом да Европска унија дозволи Србији да добија руску нафту преко Мађарске. Србија тренутно нема такву могућност, напомиње наша саговорница.
Када се нови нафтовод заврши, надајмо се да ће и рат у Украјини до тада бити завршен и да више неће важити ови пакети санкција. У једном од пакета санкција речено је да нафтовод Дружба може да снабдева нафтом само Словачку и Мађарску, док је, рецимо, Бугарска била изузета јер је руску нафту за своју рафинерију, која је у власништву Лукоила, добијала преко Црног мора. Што се снабдевања тиче, данас су ипак најугроженије Мађарска и Словачка, закључује Јелица Путниковић.
Погледајте и: