Зеленски је изазвао незапамћен скандал изјавом да ће „украјинским оружаним снагама дати адресу особе која блокира европску помоћ од 90 милијарди евра за његову земљу“, алудирајући на премијера Мађарске, док је Орбан експресно одговорио да није лично забринут због „претњи смрћу“, али да неће дозволити да његова земља буде угрожена.
„Очигледно је да су то претње које су у супротности са било каквом дипломатском етиком, тим пре што су упућене једном од политичара земље Европске уније, којој Украјина толико тежи. И ово није прва оштра изјава Зеленског на рачун оних политичара који му се не свиђају, који не подржавају Украјину. Све то се дешава зато што он, у суштини, себе замишља као суперзвезду светске политике — и то није без разлога, имајући у виду да су му током неколико година отварали сва врата, простирали црвене тепихе, додељивали разне награде и писали о њему у свим водећим западним часописима. Од свега тога њему је слава ударила у главу. Човек који је био обичан комичар постао је један од најпопуларнијих и најпознатијих политичара на свету“, каже Скориков.
Међутим, ова изјава Зеленског се може оценити као „поклон Виктору Орбану“ у његовој изборној кампањи, где су шансе власти и опозиције готово изједначене, сматра експерт.
„Фактички ово је претња ликвидацијом. Зеленски помиње Оружане снаге Украјине, па се јасно може закључити на шта се мисли. Сматрам да ће Виктор Орбан обавезно искористити те нападе и претње за јачање својих позиција унутар земље. Орбан је политичар који је по свом утицају у Европи одавно превазишао оквире мале Мађарске. Он је одолео притисцима безумне украјинске политике западних земаља, није се сломио и задржао је прагматичан однос и према Русији и према покушајима регулисања украјинског конфликта“, наводи Скориков.
Према његовим речима, у Европи све више расте подршка политичким снагама које заговарају суверенитет и независност држава, као и евроскептицизам и скептицизам према Украјини. У том контексту, Виктор Орбан се издваја као кључна фигура, а процес постепеног ширења сличних ставова у другим земљама Скориков назива „орбанизацијом“ Европе. Примери су победа Роберта Фица у Словачкој и позиција Андреја Бабиша у Чешкој, док Румунији и још неким земљама јачају суверенистичке странке.
„Зато сукоб између Орбана и Зеленског има много шири значај. То је одраз велике идеолошке и геополитичке борбе унутар Европе — између табора либералних глобалиста, блиских Лондону и Вашингтону, и снага које се залажу за суверену Европу националних држава, без диктатуре Брисела, и за здраве односе са Русијом и Кином. То јест, у суштини, залажу се за исти онај мултиполарни свет који Владимир Путин одавно предлаже“, оцењује Скориков.
Зашто су заратили Зеленски и Орбан
Мађарска је недавно уложила вето на одлуке Европске уније о усвајању 20. пакета санкција против Русије и одобравању „војног кредита“ Украјини у износу од 90 милијарди евра, због блокаде транзита нафте кроз нафтовод „Дружба“.
Сателитски снимци јасно показују да на нафтоводу у Украјини нема трагова физичког оштећења који би онемогућили проток нафте ка Словачки и Мађарској. Ови подаци иду у прилог оштрој реторици словачког премијера Роберта Фица, који тврди да Кијев користи „Дружбу“ као инструмент енергетске уцене против земаља које не подржавају војну помоћ Украјини.
Орбан је поручио да ће употребити сва политичка и финансијска средства за пробијање нафтне блокаде, а искључио је војну интервенцију јер, како је навео, мађарска влада стоји на страни мира.
Такође је рекао да је план ЕУ и Украјине успостављање проукрајинске владе у Будимпешти која би слала мађарски новац Кијеву и одвојила Мађарску од јефтиних руских енергенета.
Скорков, међутим, оцењује да је конфликт између Орбана и Зеленског дубљи него што на први поглед изгледа. Према његодим речима, постоји неколико конкретних разлога за овај сукоб, а главни је нетрпељивост Зеленског према Орбановим прагматичним ставовима и његовим напорима да регулише конфликт у Украјини, а такође сметају му и Орбанови пријатељски односи са Русијом и Кином. Поред тога, сукоб је подстакнут и Орбановим одбијањем да се потчини диктатури Брисела.
„Постоје и други разлози, а један од њих је положај Мађара у западној Украјини, посебно у Закарпатју, где су изложени дискриминацији, присилној украјинизацији или мобилизацији у украјинске оружане снаге против њихове воље. Наравно, ово брине Виктора Орбана, који је одавно изјавио да су сви Мађари, где год да се налазе, под заштитом мађарске државе. Трећи фактор је економски. Украјина, под диктатом Запада, наставља терористичке нападе на енергетске руте из Русије, а Мађарска добија нафту и гас, пре свега, из Русије, имајући повлашћене услове због Орбановог пријатељског односа са нашом земљом. Украјина покушава да изазове проблеме, и спроводи, као што смо више пута видели, терористичке акте“, наводи Скориков.
Што се тиче става Русије, додаје Скориков, Москва је више пута изјављивала да се у Кијеву налазе власти које спроводе терористичке акције не само против Русије, већ и против Европе. У том контексту Русија изражава подршку Виктору Орбану и залаже се за нормалне партнерске односе са свим европским државама. Међутим, већина њих је део русофобичног мејнстрима и слепо се покорава либералној, глобалистичкој партији унутар самог Запада, оцењује експерт.
Ризици, претње и избори
На питање како ће се овај конфликт између Орбана и Зеленског завршити Скориков каже да је тo „тешко рећи“.
„Зеленски и либерални глобалисти се надају да ће Орбан изгубити предстојеће изборе у априлу и спремни су да уложе велике ресурсе у ту кампању и државни удар како би смакли Орбана са власти. За то ће користити све ресурсе и средства, а можда ће чак покушати да изведу пуч кроз уличне протесте, непризнавање избора, па чак и неке оптужбе и судске тужбе против Виктора Орбана. Они, генерално, стављају велике улоге на ове изборе“, оцењује експерт.
Скориков истиче да се овде ради о великом идеолошком и геополитичком сукобу Европе. Према његовој оцени, Виктор Орбан, који улог ставља на суверенитет, учиниће све што је у његовој моћи да заштити права Мађара, економске интересе и политички суверенитет своје земље. Одговориће Зеленском свим средствима која Мађарска има на располагању, и економским, информационим и политичким притисцима, додао је он.
„Ово је заиста борба која је раније деловала периферно, али што се више приближавају мађарски избори, то ће она све више избијати у први план“, додао је експерт.
Скориков упозорава да не искључује могућност да се у Мађарској могу појавити провокатори или терористи, које би Украјина могла да ангажује за спровођење протесних акција, провокација или диверзија уочи избора у тој земљи. Скренуо је пажњу да се у Европи налази „много агената украјинских терористичких служби, који су маскирани у избеглице“, што повећава потенцијалнe ризикe.
Орбан je поручио да Мађарска у наредне четири године мора да избегне да буде увучена у рат, да мора да задржи руске енергетске изворе и спречи улазак Кијева у Европску унију, а да новац Мађара треба да се користи за Мађаре, а не за Украјину.
Када је реч о снабдевању енергентима, сматра он, очување руских енергетских извора је од кључног значаја.