Овим речима др Митра Рељић, филолог, професор Универзитета у Косовској Митровици у пензији обратила се присутнима у Руском дому на представљању допуњеног издања њеног капиталног дела "Српска гробља на Косову и Метохији, уништена споменичка и језичка баштина”.
Прво издање монографије штампано 2020. године, допунила је подацима са 17 гробљанских локација, али и подацима о местима у којима се та гробља налазе који, због закоровљености или немогућности да се до њих стигне, нису обухваћени првим издањем књиге.
„Свакојако мотивисане повреде гробаља и гробних места дешавају се широм света. Уништавање српских гробаља на Косову и Метохији по размерама, бруталности и систематичности, превазилази све до сада забележене појаве ове врсте. Уколико нису сасвим затрта, преорана, поплочана, српска гробља уништавана су, и даље се уништавају, рушењем и разбијањем надгробника, минирањем и спаљивањем. Пуцањем у споменике, поготово у очи упокојених“, рекла је Рељићева.
Мапирање српског присуства на Косову
О подвигу овог научног радника који деценијама обилази порушена српска гробља по Косову и Метохији говорио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, која је издавач монографије која документује размере страдања српских гробаља, језичког и културног наслеђа јужне српске покрајине.
„Она заправо ради мапирање простора на којем су Срби евидентно живели као у својој кулутрно – историјској и духовној колевци. Није трагала за текстовима који би као епитаф требало да осветле наше животе, већ да попише гробна места која сведоче ко је све ту постојао, и да укаже на димензију која и јесте основна мотивација њеног чина – спасити од заборава та места, посведочити да су ту Срби постојали. То чини, само због тога што је та елементарна чињеница доведена до прага нестајања. Суочавамо се са једним народом који је идеолошки тако обликован, да не живи са неким другим народом у блиском односу, као у Богу обједињена бића“.
Православно гробље у Витомирици
© Фото : Спутњику уступила Митра Рељић
Књига о истини
Историчар Милош Ковић истакао је да је Митра Рељић својим делом, али и својим животом, морални узор, образац за многе од нас.
„Ова књига је невесела, тешко је читати, али је ово књига о истини, а истина није дужна да буде весела. Ово је прича о истини“, рекао је Ковић и истакао да је из заветне службе Митре Рељић, настало и једно научно дело, у једном од пројеката Матице српске, у оквиру Одбора за Косово и Метохију.
Језик и писмо на надгробним споменицима
Проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ, говорећи о допуњеним деловима монографије, истакла је осврт аутора на стара и најстарија гробља без натписа. Описана су гробља о којима у постојећој литератури досад није било ни речи, у чак седам насеља; Бућане, Балач, Булије, Косовска Митровица, Мали Звечан, Тиштане, Рудник.
Уз, како је рекла, пуну свест о значају грађе књиге за разне области и дисциплине у хуманистичким и друштвеним наукама, пре свега за ономастику, историју језика и дијалектологију, али и за етнологију и фолклористику, историографију, демографију и привреду, истакла је неколико кључних елемената који се тичу српског језика и писма на надгробницима:
„Посебну вредност ова два одељка добијају зато што је мало где као у последњим деценијама на Косову и Метохији сурово јасно постало значење дефиниције да је језик основни јемац очувања етничког идентитета“.
Историчар Милош Ковић, др Митра Рељић и проф. др Софија Милорадовић
© Sputnik / Сенка Милош
Христос Васкрсе!
Милорадовићева је додала да су натписи са споменика који су пописани представљени и фотографијама придруженим причи о насељу, односно гробљу на које се односе као релевантним сведочанством.
„Једна фотографија носи истовремено и највећу трагику и највећу наду, са гробља у Ретимљу код Ораховца, које је посетио и Петер Хандке. Затрављено, комад исушене и сломљене даске са неколико, не сасвим догорелих, усправних свећица, уз које је положено васкршње јаје дивне црвене боје. Поглед се неумитно на њега враћа, и остаје. Христос васкрсе. Ваистину васкрсе!“.
Симбол вере, љубави и наде
Монографија је, после Грачанице, у престоници представљена у Руском дому. За то је више разлога. О значају рада Митре Рељић говорио је и директор најстаријег руског центра науке и културе ван граница Русије, Евгеније Баранов, који је аутора монографије упознао давне 1998. године у Приштини.
Он се подсетио описа њеног живота у филму који је снимио пре више од две деценије, за Руску државну телевизију. У изнајмљеном стану у Косовској Митровици Рељићева је живела без намештаја, завеса, цвећа, без фотографија, само са књигама, свуд око себе:
„Засебно је спаковала књиге које ће понети са собом, ако поново буде морала да бежи. Викендом, кад на факултету нема наставе, седа у аутобус и одлази преко реке, на албанску страну. Све ове године, она ризикује свој живот обилазећи једно, по једно српско гробље, пажљиво преписујући у свеску имена и презимена оних који су ту сахрањени“, подсетио се Баранов и додао:
„Митра је за мене на руском, „образ“, на српском вероватно „слика“, али то није баш коректан превод. Слика - образ „моје Србије“. Симбол вере, симбол љубави, симбол пожртвовања и наде“.
Капитално дело "Српска гробља на Косову и Метохији, уништена споменичка и језичка баштина” могуће је поручити на порталу Матице српске.
Представљању овог вредног научног дела присуствовао је епископ моравички Тихон, викар патријарха српског Порфирија.
Директор Руског дома, Евгеније Баранов, аутора монографије упознао давне 1998. године у Приштини
© Sputnik / Сенка Милош