Но, то је још и понајмањи рачун који ће због овог рата бити плаћен широм света. Чак и ако је тачна још скупоценија процена Пентагона – коју преноси магазин ”Атлантик” – о америчким ратним трошковима у износу од милијарду долара дневно.
Прогноза Кирила Дмитријева
Широм света, наиме, осетиће се последице фактичке блокаде Ормуског мореуза и пропратних разарања Блиског истока чак и у релативно повољнијој варијанти да разарања не постану још озбиљнија од ових којима тренутно присуствујемо. А ”Ројтерс” већ јавља и да Пентагон тражи додатни буџет од 50 милијарди долара како би надокнадио оружје искоришћено у овом иранском рату.
О озбиљности ситуације, уосталом, сведоче и друге бројке. Кроз Ормуски мореуз пролази око 30 одсто транспорта сирове нафте у свету, 30 одсто метанола и скоро 20 одсто транспорта течног гаса. А поврх тога и 34 одсто ђубрива, што значи да је, како скреће пажњу Кирил Дмитријев, шеф Руског директног инвестиционог фонда, прогнозирајући велике шокове на тржишту сировина, уз енергетику угрожена и пољопривредна производња у свету.
А биће и појединих неочекиваних ефеката које ће осетити и сви који нису ни свесни постојања узгредних проблема на енергетском тржишту какво је, на пример, снабдевање самих транспортних бродова горивом; ”Блумберг” преноси упозорење фирме која се тиме бави да је ово један од најзначајнијих момената на том тржишту још од 11. септембра, те да услед несташице овог горива многи бродови неће стићи на време, што ће заузврат изазвати разне даље последице кроз поремећене ланце снабдевања…
Ормуски мореуз
Штавише, иако га не може назвати паничарем било ко ко прати његов рад, прилично панично ”Блумбергов” енергетски колумниста Хавијер Блас опомиње да америчка морнарица нема пред собом недеље, него само дане да отвори Ормуски теснац за пловидбу. Укратко, уколико се то не догоди у наведеном року, понестаће капацитета за складиштење нафте у региону Персијског залива. Због чега ће производња и прерада сирове нафте морати да буду обустављени. Због чега ће цена сирове нафте наставити да расте по знатно бржем темпу него што је порасла до сада – са седамдесетак на 84-5 долара по барелу.
Па можда и зато амерички председник Доналд Трамп најављује да ће његова власт преузети на себе осигуравање танкера – након што су осигуравајуће куће од тога одустале услед прекомерног ризика – а најављује и разбијање иранске фактичке блокаде Ормуског мореуза. Што заузврат најављује и још веће америчке жртве у том процесу чак и ако би био успешан. А то заузврат најављује и још жешће распламсавање рата.
Географија шока
Сви покушаји процене економске штете широм света, заправо, почивају на покушају да се процени колико ће рат трајати. Да ли ће постати системски економски проблем или је ово пролазна непогода?
Што се географије могућег економског шока тиче, азијска тржишта, укључујући Кину, понајвише се снабдевају нафтом и гасом из Персијског залива, па је и зато Кина (иако је јасно осудила агресију на Иран) позвала све стране да омогуће слободну пловидбу Ормуским теснацом; с тим што треба имати у виду и податак ”Фајненшел тајмса” да Кина у својим резервама, чак и без икаквог увоза, има ускладиштене нафте за 124 дана својих (незаситих) потреба…
”Волстрит џорнал” у једној анализи указује на немалу опасност с којом се суочава Трамп у години међуизбора за амерички Конгрес: оштар раст (од скоро 10 одсто) цена енергената за домаћинства у САД досад је био компензован падом цене горива на пумпама у истом проценту. Раст цене нафте на светском тржишту, међутим, изазваће и раст цене горива на пумпама у Америци, а тиме и инфлацију; управо је та комбинација фактора у приличној мери утицала на пораз демократа пре две године.
Европски моменат панике
Међутим, како формулише ”Блумберг”, због зависности од увоза енергената, а тржишта с кога увози је ограничено Русијом, ”најизложенија велика економија” шоковима од иранског рата је – Европа. ”Фајненшел тајмс” указаће и на пад вредности свих европских берзи, што се тумачи као ”панична распродаја” услед ”страха од стагфлације”, погубне комбинације инфлације и стагнације. ”Моменат панике”, описује и бриселски ”Политико”. Готово очекивано, кад главни економиста Европске централне банке Филип Лејн отворено предвиђа раст инфлације, који ће за собом, да би се укротила, донети повећање каматних стопа. А то ће значити још скупље сервисирање дуга. Што је равно катастрофи за презадужене економије Европске уније.
Тако да ће жртва америчког напада на Иран у име Израела бити Европа. У којој су, поврх свега, на крају ове зиме складишта гаса на неуобичајено ниском нивоу. Што значи да ће се пунити у условима несташице и поскупљења. Или се неће пунити, па следеће зиме неће бити грејања.
Док, у циничном обрту геоекономских реалности, профит може да извуче Русија. Како због раста цене енергената које извози, тако и због раста потребе, широм света, за енергентима које извози. Те норвешки министар енергетике, иако главни европски снабдевач, чак отворено позива на преиспитивање одлуке о забрани увоза руског гаса.
Да ли ће Европа морати да се обрати Русији за енергетску помоћ? Колики ће потрес на светском тржишту енергената изазвати рат? И шта ће то значити за светску економију?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили Јелица Путниковић, уредница портала ”Енергија Балкана”, и аналитичар и народни посланик Бранко Павловић.