Предстојеће изборе у Мађарској, заказане за 12. април, као и прегањања око нафтовода Дружба између Будимпеште, с једне, и Брисела и Кијева, с друге стране, овако оцењује др Александар Митић из Института за међународну политику и привреду.
Како каже, у односиму Мађарске и Европе има више слојева, али је свакако ултимативни циљ ЕУ у овом тренутку, ако гледамо контекст мађарских избора, промена власти у Будимпешти.
„То је нешто што је апсолутно приоритет број 1, не само шефа кијевског режима Владимира Зеленског, већ и Брисела, либерала, демократа у САД, свих оних из коалиције вољних, који желе да у Будимпешти више не буде неко ко би био ускладјен, како они кажу, са политичким наративом који долази из Москве и који не би кварио јединство у ЕУ. Јер без Виктора Орбана, а онда и без Роберта Фица, па делимично без Андреја Бабиша, можда не би било потребе да постоји нека коалиција вољних већ би то била чиста Европска унија, плус Велика Британија. Овако он им квари срећу“, објашњава Митић у емисији Свет са Спутњиком.
Циљ је и промена енергетске мапе
Поред циља смене власти у Будимпешти, напомиње он, дугорочни циљ затварања Дружбе је промена на енергетској мапи Европе.
„Сви притисци око диверсификације, прво је била гасна па и нафтна, покушаји да се уништи Северни ток 1 и 2, касније да се укине Дружба, оба крака, па притици везани и за Турски ток, за забрану и нафте и гаса кроз регулативу ЕУ, све је то у суштини један циљ који је договорен између Брисела и Вашингтона. Да се не лажемо, Вашингтон апсолутно има свој интерес. Колико год Доналд Трамп био близак са премијером Орбаном, њему је ултимативни циљ да буде што мање руских енергената у Европи, а што више америчких, да ти енергенти долазе другачијим рутама, без обзира на то колико ће то коштати саме европске државе и сваког грађанина Европе“, нема дилеме наш саговорник.
Политиколог Михаило Савић примећује да стратегија ЕУ у односу на Мађарску није ништа ново, само је постала радикалнија и агресивнија.
„Људи који воде Брисел као и они који воде главне европске државе попут Кира Стармера, Фридриха Мерца и Емануела Макрона су врло непопуларни, виде да им долази популистичка десница, виде да им долази популистичка левица, да више не може да се одржи центар тог старог система који је трајао од деведесетих и двехиљадитих. Они покушавају да барем обезбеде све оне интересе које они представљају и да уколико изгубе неке будуће изборе, а скоро сигурно ће их изгубити, барем ставе Европу у такву позицију да ко год нови да дође биће му јако тешко да побољша ситуацију“, наводи политиколог.
У томе су кључни, по његовом мишљењу, економски интереси - да се осигура да амерички и европски капитал не могу да се раздвоје.
„За економију која мора да буде уједињена са Вашингтоном, да финансијски сектор буде контролисан од стране Вашингтона, то је одавно одрађено и то примарно предводе Британци. Затим су ту енергетски интереси и на крају индустрија. Европа је имала неку индустрију, али сад су мање-више убили две муве једним ударцем са прекидањем руске нафте – ем су сада навукли Европу да буде зависна од америчких енергената, ем су јој и уништили индустрију“, указује Савић.
Енергетски тероризам
Митић напомиње да је реч о широј игри у којој је било много предигри за актуелна дешавања, па је тако Венецуела била предигра за оно што се дешава на Блиском истоку и у Ормуском мореузу везано за питање нафте.
У свему томе, како каже, своје место има и Зеленски који је само пион и мора да одради посао који му је задат, у овом случају – да изврши притисак на Орбана.
„Знамо каква је била улога Украјинаца у уништавању Северног тока, знамо да је било разлих врло проблематичних и контроверзних експлозија које су се дешавале пре неколико недеља у мађарским нафтним постројењима, рефинеријама, не само мађарским, свуда где је било могуће постојање довода руске нафте. Тако да је врло јасно да се ради о некој врсти енергетског тероризма, који је нешто што ће у Кијеву и у Бриселу рећи да је саставни део овог сукоба и да они имају право да на тај начин реагују“, коментарише Митић.
Смешно звуче, примећује он, тврдње Украјинаца да ни после месеци дана не могу да поправе Дружбу, пти чему сателитски снимци показују да нафтовод није ни оштећен.
„Ради се о незаинтересованости и Брисела и Кијева да на било који начин позитивно реше ово питање. Они, наравно, све то пребацују сада на Јанаф, кажу, ето, Хрвати ће вам то све недоместити, нисте уопште угрожени. Невероватна је цела та прича, што опет додаје још један ниво томе како се Европска унија понаша према једној својој држави чланици. То је изванредно искуство и за Србију - да схвати шта значи то што многи овде сањаре да ћемо једном кад уђемо у ЕУ бити за столом… Па Мађарска је за столом, а видите да је стално неко шутира, избацује, гура ту столицу. Једноставно, то апсолутно није никаква гаранција“, децидан је Митић.
Шта показују анкете
Кад је реч о предвиђањима за изборе, саговорници Спутњика кажу да су анкете различите, неке дају предност Орбану, а неке опозиционом кандидату, лидеру партије Тиса Петеру Мађару.
„Генерално Мађари нису презадовољни економском ситуацијом, с тим што то није ништа спектакуларно у односу на већину западних држава. Шта је проблем свуда? Проблем је одређена економска стагнација, стагнирање плата са инфлацијом која је настала још 2020. а и пре тога није била баш најмања, тако да животни стандард наравно да не блиста нигде на Западу, укључујући и Мађарску. Онда на то Америка преко Брисела и преко Кијева дода кризу са енергетиком, тако што спречава доток руске нафте, који је иначе 90 досто енергетског увоза у Мађарску“, објашњава Савић.
Митић указује на специфичан мешовити изборни систем у Мађарској где бирачи гласају и за партијске листе, али и за индивидуалног кандидата у једном од 106 изборних округа, што отежава предвиђања.
Он напомиње и да је у току отворено мешање Брисела у изборе а против Орбана где се прави атмосфера у којој се унапред доводе у питање резултати избора ако то не буде по вољи ЕУ, а у том случају не искључује ни могућност протеста.
Савић подсећа да смо сличне сценарије видели у Румунији и Молдавији.
„Генерално, Европска унија жели да подржава демократију, али под два услова. Прво, да њихов кандидат победи, и друго, да може да се подржава демократија док не дође до опасности да ће кандидат који је против њих да победи,“ иронично примећује он уз оцену да ЕУ не жели да прави компромисе – „или ћете слушати Брисел, или нећете, није ни релевантно колико је неко способан“.
Митић наводи још један аспект – да би евентуални пораз Орбана био и пораз Трампа који га је отворено подржао, баш као што је и Будимпешта годинама њега подржавала.
„Та веза и чињеница да је, уз Милорада Додика, Орбан био једини који је све четири године колико је Трамп био ван Беле куће њега подржавао је нешто што Трамп врло добро зна. Дакле, то би свакако био дефинитивно велики ударац и за Трампову политику и за целу платформу за коју се Трумп залагао у новој стратегији а то је гурање суверенистичких партија, гурање суверенистичке политике, гурање једне политике која је критична према Бриселу“, каже Митић.
Он не сумња да би се то утицало и на позицију републиканаца на новембарским изборима за Сенат и Конгрес, јер „ако ти не можеш да испослујеш оно за шта се залажеш код својих савезника као што ти је Орбан значи да си и ти слаб“.
Погледајте и: