Јаме, посебно херцеговачке, постале су симбол страдања и геноцида над Србима у Другом светском рату. Деценијама се о њима говорило шапатом.
Шездесетих година многе су забетониране, како би се сакрили докази и спречило достојно сахрањивање.
Тек после последњег рата почиње отворено да се о њима говори, многе жртве су ексхумиране, али још нема потпуно прецизног увида у број и идентитет жртава.
Историчар Симо Радић у књизи „Попово, долина суза: Усташки злочини у Другом светском рату“ први пут је на научни начин пописао 368 жртава и хронолошки реконструисао страдање у околини Требиња.
За њега ово није била само истраживачка тема, већ морална обавеза, да свака бројка, свака жртва добије име и презиме, достојно сећање.
Аутор: Сенка Милош