Портпарол овог суда, Ветон Дула, потврдио је да је суд прихватио захтев, преноси портал Репортери.
Шеф парламентарне групе Самоопредељење, Арберие Нагавци, рекла је да је захтев потписало 30 посланика парламента и да је тај покрет такође затражио од Уставног суда да уведе привремену меру којом би се обуставила ова уредба док се не донесе коначна одлука.
Према њеним речима, Османи нема дискреционо право да интервенише у функционисање законодавне власти, а још мање да предузима радње које воде до распуштања Скупштине.
Османи је 6. марта распустила скупштину привремених институција и најавила нове изборе за скупштину, након што посланици претходне вечери нису изабрали председника привремених интитуција због недостатка кворума.
Она је 6. марта одржала и састанак са лидерима политичких странака о датуму избора, али Самоопредељење није учествовало на састанку.
Скупштина у Приштини није 5. марта изабрала председника привремених институција јер је у сали било само 66 посланика Самоопредељења и невећинских несрпских заједница, а за избор председника потребно је најмање 80 гласова у првом и другом, односно 61 глас у трећем кругу гласања.
Уставни суд у Приштини обавестио је 6. марта председницу привремених приштинских институција Аљбуљену Хаџију да је примио њен захтев и захтев још девет посланика Самоопредељења за оцену уставности процеса избора председника привремених институција.
Суд је навео да посланици и заинтересоване стране могу да доставе коментаре до 9. марта, пренели су медији у Приштини.
Хаџију је, након што је седница скупштине о избору председника 5. марта прекинута због недостатка кворума, од уставног суда затражила оцену уставности поступка за избор председника и суспензивну меру за уставни рок.
Оцену уставног суда затражило је тада и Самоопредељење, које тврди да је распуштање скупштине, што је учинила актуелна председница привремених институција Вјоса Османи, противуставно.
Погледајте и: