Ово је оцена Александра Фролова, заменика генералног директора руског Института за националну енергетику, поводом навода западних медија да администрација Доналда Трампа разматра могућност ублажавања санкција Русији у енергетском сектору.
Затварање Ормурског теснаца могло би да доведе до озбиљних економских последица, јер представља стратешки уски канал кроз који пролази скоро петина глобалне понуде нафте, што га чини кључним за стабилност енергетских снабдевања и врло осетљивим на поремећаје.
„Тренутно на тржишту нафте нема дефицита, али постоји прекид испорука. Разлика је у томе што, ако се ускоро испоруке кроз Ормуски мореуз обнове дефицита неће бити, осим неких локалних избијања несташице нафте. На такав развој ситуације актуелна администрација америчког председника и те како рачуна. Они се надају да ће успети да окончају конфликт у блиској будућности. Због тога сада видимо велики број различитих медијских објава чији је циљ обарање цена на светском тржишту нафте. Тако, на пример, видимо неке вести и позивање на изворе који наводе да ће Иран почети да пропушта бродове, али ће узимати за то додатну таксу и томе слично“, каже експерт.
Трамп је потврдио сазнања медија да је донета одлука да се укину санкције према неким земљама које се односе на испоруке нафте, како би се снизиле и контролисале цене, али није прецизирао на које се тачно земље ове мере односе.
„Имамо изјаве о томе да ће Русији бити укинуте санкције, тачније део санкција које су уведене против нафтног сектора Руске Федерације биће суспендоване. Зашто на те изјаве гледам као на вербалну интервенцију? Зато што ће купци ионако почети да крше било које санкције у условима растућег дефицита. Дакле, овакве изјаве Сједињених Држава су истовремено и чисто дипломатски корак који им омогућава сачувају имиџ. То звучи отприлике овако: ‘Нисте ви похитали да купујете руску нафту игноришући наше санкције, већ вам ми дозвољавамо да купујете руску нафту јер смо суспендовали део санкција’“, каже експерт.
Истовремено, објашњава Фролов, овај потез служи да се тржиште умири, јер укидање дела санкција сигнализира трговцима да ће потенцијални дефицит нафте вероватно бити избегнут, јер ће Русија наставити да испоручује нафту без ограничења санкцијама.
„Дефицит неће у потпуности бити избегнут ако конфликт не буде окончан. Ја сам више него уверен да ће део санкција бити суспендован јер, ако то не буде званично учињено - сви ће их игнорисати у пракси и свима ће бити јасно да је ‘краљ го’, ако Доналда Трампа можемо назвати краљем. Потражња за руском нафтом ионако је прилично висока и биће додатно подстакнута смањењем понуде од стране других великих добављача“, каже експерт.
Русија остаје поуздан партнер у енергетском сектору
На питање како ће евентуално ублажавање санкција утицати на извоз руске нафте и позицију Русије на светском енергетском тржишту Фролов каже да је извоз руске нафте ионако на прилично високом нивоу, нешто нижем од дозвољеног у оквиру споразума ОПЕК+.
„Дакле, значајног повећања извоза неће бити, једноставно зато што је производња у Русији ионако већ на високом нивоу. Претпоставка је да у току развоја кризе можемо повећати испоруке на светско тржиште за додатних око 300 хиљада барела, а при томе могућ дефицит је од 10 до 15 милиона барела. Наравно, Русија може више инвестирати у производњу и проширити производњу, али будимо искрени - прво, то захтева време, a до тада конфликт можда буде завршен и за том нафтом неће бити никакве потребе. У сваком случају, позиције ће се ојачати, јер је потражња и без тога прилично висока“, каже Фролов.
Русија у сваком случају не може да задовољи све потребе за нафтом, јер би према садашњем стању, могући дефицит на тржишту могао да износи чак 100 до 150 одсто укупне производње Русије.
„Дакле, да бисмо компензовали настали дефицит требало би да удвостручимо производњу. Очигледно је да је то немогуће. Чак и теоријски није могуће замислити такав раст”, оцењује Фролов.
Према његовим речима, Русија остаје поуздан партнер у енергетском сектору, посебно када је реч о редовним испорукама нафте и гаса, обезбеђујући стабилност снабдевања чак и у условима глобалне неизвесности.
„Сви који су закључили дугорочне уговоре са Русијом, сви који су повезани са Русијом преко цевовода, сви који не прекидају односе са Русијом, сви који не спроводе чудне маневре у продаји руских актива, сви могу рачунати на стабилност испорука од стране Руске Федерације, колико год је то могуће у тренутним условима“, истакао је експерт.
Што се тиче будућих цена на светском тржишту нафте, ситуација остаје изузетно неизвесна, каже Фролов. Могући распон цена креће се од 50 до чак 1.000 долара по барелу, у зависности од развоја конфликта. Ако се рат на Блиском истоку оконча, трговце би могла обузети еуфорија, што би довело до пада цена испод претходног нивоа. С друге стране, ако конфликт ескалира, цене могу нагло порасти – на 200, 300, 500 или чак 1000 долара по барелу, у зависности од тога како тржиште реагује, закључио је експерт.
Поједини руски експерти сматрају да у блиској будућности не треба очекивати формално укидање санкција на руске енергенте од стране ЕУ, али би се, како сматрају, могао оставити простор државама чланицама да у случају ванредне ситуације саме траже добављаче, односно решења за снабдевање енергијом. То би у пракси могло да отвори „рупу“ у санкционом режиму која би европске земље поново довела до руске нафте и гаса.
Делимично, то се већ и дешава. Сједињене Америчке Државе су изузеле немачки огранак „Росњефта“ од санкција, a такође ни ЕУ не осуђује Мађарску и Словачку, који се активно боре за нафтовод „Дружба“ који иде преко Украјине.