Уставни суд у Приштини изрекао је привремену меру до 31. марта против декрета председнице привремених приштинских институција Вјосе Османи о распуштању скупштине тзв. Косова и наложио да се иста мера примењује на сваку акцију скупштине.
Политиколог Огњен Гогић каже да се Османијева распуштањем скупштине осветила Куртију јер је није предложио за реизбор на место председника тзв. Косова, чиме је институционална кризна на КиМ само продужена.
Османи вратила Куртија на фабричка подешавања
„Самоопредељење оспорава њен указ о распуштању Скупштине, јер тамо сматрају да није имала право на то. Онда су се обратили Уставном суду да ту одлуку пониште, али је Уставни суд донео привремену меру којом је суспендовао све даље процесе док сене одлучи мериторно,“ објашњава Гогић.
Суд другим речима, како каже политиколог, није заузео став да ли Османијева јесте или није била у праву већ је рекао да никакве разлике нема и на неки начин и себи дао време до тог 31. марта за коначну одлуку, а до тада је дискутабилно који статус имају остале институције.
„Не ради ни парламент. Нити Вјоса Османи може да доноси одлуке, нити може парламент да заседа. Суд је суспендовао активности и председника Скупштине и саме Скупштине док не буде донео одлуку. Што се тиче владе, дискутабилно је да ли је она у пуном мандату или техничка... Аљбин Курти је премијер, па је премијер, влада може да ради али нема Скупштине да потврђује неке одлуке,“ објашњава Гогић.
Упитан да ли поменута одлука уставног суда може да има неке последице и када је реч о примени закона о странцима који ступа на снагу 15. марта а тиче се директно и Срба на КиМ, Гогић каже:
„Не, никакве. То иде, па иде. То је на влади и она може да донесе одлуку да одложи примену овог закона ако буде хтела, али ова ситуација сама по себи нема директан ефект на ово.“
За Србе нема неких видних побољшања
Наш саговорник процењује да ова институционална криза у Приштини може да се отегне и на целу ову годину, те да ће се на новим парламентаним изборима водити двобој између Куртија и Османијеве.
„Говорио сам и раније да ће тзв. Косово бити у кризи целе ове године. То је у суштини наставак кризе од прошле године. Они јесу успели да привремено консолидују институције, да се направи влада, да се усвоји буџет, али нису изашли из политичке кризе пре свега, јер не могу да се договоре између себе. То је опет просто нова фаза те кризе у којој је су већ годину и дуже“, подсећа Гогић.
Он објашњава да ће избора свакако бити, и ако Уставни суд може да поништи декрет Османијеве и да каже да парламент поново треба да гласа о председнику, али га посланици неће изабрати јер је „пукла тиква“ међу свима њима.
„Све и да Уставни суд каже да Османијева није смела да распусти Скупштину и да поново гласају за председника, они неће моћи да га изгласају. То ће се десити. Ићи ће се на изборе, они су неминовни. Мислим да ће ситуација бити таква да ће Вјоса Османи моћи да се кандидује, тако да ће она да буде носилац изборне листе против Куртија. Она више није председник и сад може да да се кандидује, да носи изборну листу. То може да се очекује и питање је само да ли ће она ићи сама или са ЛДК (ДСК ), то јест са њеном бившом странком. Курти је ово сам себи направио и не верујем да може да понови ранији резултат. Није хтео да подржи Османијеву да поново буде тзв. председник и зато му је она овако узвратила. Али велики део гласачког тела је наклоњен Османијевој“, наводи Гогић.
Курти опаснији кад је на власти
По његовој оцени, Курти је у сваком случају опаснији као власт, јер као власт он директно спроводи мере, а као опозиција је блокира.
„Ако, рецимо, неко други буде преузао власт после ових избора, та друга опција не би бринула шта Курти мисли о спровођењу неког договора, не би се плашили Куртија из опозиције. Тако да је Курти као опозиција бениган док као власт директно спроводи неке ствари,“ верује Гогић.
Османијева је распустила скупштину привремених приштинских институција декретом у петак 6. марта, након чега је парламентарна група Самоопредељења поднела уставном суду у Приштини тужбу на њен декрет о распуштању скупштине, тврдећи да је реч о неуставној одлуци, а уставни суд потврдио да је тај захтев прихваћен.
Османијева је иначе распустила скупштину привремених институција и најавила нове изборе за скупштину јер посланици нису изабрали председника привремених институција због недостатка кворума.
У сали је било само 66 посланика Самоопредељења и невећинских несрпских заједница, а за избор председника потребно је најмање 80 гласова у првом и другом, односно 61 глас у трећем кругу гласања.