НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Јапански научници разрешили мистерију како се мачке увек дочекају на ноге

Када мачке падају, оне се обично дочекају на ноге. Ова невероватна способност ових животиња да се исправе пре него што ударе о тло дуго је збуњивала научнике. Сада је тим са Универзитета Јамагучи у Јапану решио мистерију, а све се своди на то да је грудни део кичме флексибилнији од слабинског дела.
Sputnik
Рефлекс исправљања у ваздуху је сложен маневар који штити мачке од озбиљних повреда приликом пада, пише Пхyс.орг.
Док се преврћу, кичма се уврће, што наизглед противречи законима физике. То је зато што предмет у ваздуху не би требало да може да се окрене без нечега о шта би се одгурнуо.

Како се мачке уврћу у ваздуху

Да би открили како оне то успевају, истраживачи су прво проучавали кичме пет мачјих лешева. Одвојили су грудни део кичме (горњи/средњи део леђа) од слабинског дела (доњи део леђа) и механички их тестирали под силама увртања како би измерили флексибилност, снагу и отпорност на ротацију. Ово је открило способности мачјег тела.
Тим је такође користио камере велике брзине како би снимио две здраве мачке док падају на мекани јастук. Поставили су маркере на њихова рамена и кукове како би пратили кретање делова тела.

Флексибилна кичма

Тим је открио да мачја кичма није подједнако флексибилна у свим деловима. Различити делови се померају на различите начине како би помогли животињи да безбедно слети. Грудни део кичме је невероватно флексибилан и поседује „неутралну зону“, опсег у којем може да се уврне готово слободно за скоро 50 степени уз врло мало напора. У међувремену, слабински део кичме је много крући и делује као стабилизатор.
Током исправљања у ваздуху, мачка прво окреће главу и предње ноге према тлу јер је грудни део кичме флексибилан, а предњи део тела лакши. Потом следи задња половина. Крути слабински део кичме делује као чврст ослонац, омогућавајући мачки да брзо замахне предњим делом без губљења контроле.
„Ови резултати сугеришу да се ротација трупа током исправљања у ваздуху код мачака одвија секвенцијално, при чему се прво ротира предњи део трупа, а затим задњи, и да су њихова флексибилна грудна кичма и крута слабинска кичма при аксијалној торзији погодни за овакво понашање“, објансили су аутори студије у свом раду.
Ови налази могу учинити више од самог објашњавања необичног трика кућних љубимаца. Истраживачи сугеришу да би они могли побољшати математичке моделе кретања животиња, помоћи ветеринарима у лечењу повреда кичме, па чак и довести до окретнијих робота.
Студији је објављена у журналу Анатомикал Рекорд.
Погледајте и:
Коментар