Овако министар информисања и телекомуникација Србије Борис Братина коментарише за Спутњик развој ситуације на Косову и Метохији уочи ступања на снагу спорног закона о странцима 15. марта.
Тај закон, каже министар, подржан је од стране албанских заштитника са Запада, који га чак и хвале уз квази-образложење да свака држава треба да контролише ко се налази на њеној територији.
Закон ће посебно онемогућити српске професоре да предају на универзитету, због процедура које би у том случају биле наметнуте, каже наш саговорник и подсећа да има много људи који не поседују албанска документа која се од њих сада захтевају. Ипак, открива нам, постоје индиције да ће се примена овог дискриминаторног закона – одложити.
Министар информисања и телекомуникација Борис Братина
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Не могу да кажем да сам сасвим сигуран у то. Али, и до мене је стигло да ће евентуална примена закона о странцима наводно бити померена за годину дана, рекао нам је министар Братина.
Он напомиње да, чак и ако дође до одлагања, годину дана брзо прође, те да ћемо се поново наћи у истој или сличној ситуацији.
Ситуација на Косову и Метохији је таква да са једне стране имате нелегалну власт која замишља да је држава, а са друге имате припаднике међународне заједнице који се, будући да су сами признали Косово и Метохију, понашају као да је Косово некаква држава.
Чист геноцид
То је, каже министар, велики проблем, будући да међународне мисије имају карактер мисија Уједињених нација, осим ЕУЛЕКС-а. Они би, као послати од стране Уједињених нација, морали да се држе Резолуције 1244. То, међутим, није случај. Зато косовске Албанце у неким случајевима третирају као државу и међународни представници.
Између те две позиције, објашњава министар Братина, наша држава покушава да на сваки начин оснажи институције, поготово рад универзитета и рад болнице, јер је здравствени центар нешто од одлучујућег значаја.
Ово што се нама дешава спада чак у један део дефиниције геноцида — када људима чините живот немогућим. Укинете им школе, укинете им здравство, забраните им новац, укинете им пошту и тако даље. То су све ствари за које не знам колико ћемо још моћи да их трпимо, али у сваком случају мораћемо да гледамо да на било који начин снабдемо свој народ на Косову и Метохији свим могућим средствима да колико-толико опстане. Ове мере сада прати и велико насиље.
Ситуација на Косову и Метохији је таква да са једне стране имате нелегалну власт која замишља да је држава, а са друге имате припаднике међународне заједнице који се, будући да су сами признали Косово и Метохију, понашају као да је Косово некаква држава.
© Sputnik / Илья Питалев
/ Руке држави везане
Не постоји никакво међународно решење Уједињених нација које би Косово третирало као независну државу. До тада, Србија може само да се труди да што више наставника пошаље на Косово, што се такође онемогућава.
Руке су нам, наравно, готово сасвим везане, али је важно да се на неки начин делује. Као што знате, све званичне преговоре обично прате и некакви незванични контакти. Мислим да чак и ти представници међународне заједнице морају да схвате да је по свакој логици српски универзитет нешто што је апсолутно добро и што припада Републици Србији.
Нажалост, перспективе нису сјајне, али морамо да се боримо, истиче наш саговорник. Он је изричито против поновног измештања Универзитета у централну Србију, односно по градовима на ободу Косова и Метохије, јер, каже, ни то није решење.
Измештање Факултета техничких наука
Очекивало се јуче да ће доћи до исељења Факултета техничких наука из северне Митровице, али то се још није догодило. Министар Братина каже да то донекле можда пружа наду да ипак постоји могућност да се бар за годину дана заиста све одложи, па да се у даљим преговорима обезбеди рад универзитета.
Оно што ми не желимо јесте да имамо универзитет под лиценцом такозваног Косова. Желимо да он остане институција Републике Србије. Сада Албанци на разне начине покушавају вршити притиске у преговорима, али оно што је важно јесте да у тим преговорима издејствујемо да Универзитет настави да ради, као и здравствени центар, односно болница, јер је то кључни гарант опстанка нашег народа на Косову и Метохији.
Поред одлагања, каже, полаже се нада и у преговоре. Посредно би значило да Република Србија признаје Косово као државу ако би се тражила икаква лиценца од такозване Приштине.
Мислим да то држава неће дозволити и да ћемо свакако ући у некакве преговоре. Ако не можемо непосредно са Албанцима, онда са међународном заједницом. Ја верујем да ћемо успети да пролонгирамо ступање на снагу тог закона о странцима, али то свакако није трајно решење. Решење је да се српској деци омогући да студирају на српском универзитету.
Постало је очигледно да на Косову и Метохији постоји сукоб између Америке и Немачке. Једну страну представља Вјоса Османи, а другу Аљбин Курти, међу њима се ствара прилична напетост и она доводи до прилично узавреле атмосфере међу Албанцима, каже Братина.
© AP Photo / Visar Kryeziu
Запад није усаглашен
Чињеница да је комесарка за проширење Марта Кос одложила свој долазак у Приштину због тренутне нестабилне политичке ситуације и немогућности постизања сагласности за избор албанског председника. Скупштина је распуштена и тренутно није јасно ко ће водити институције и када ће бити одржани албански избори, па је комесарка Кос одложила своју посету.
Постало је очигледно да на Косову и Метохији постоји сукоб између Америке и Немачке. Једну страну представља Вјоса Османи, а другу Аљбин Курти, међу њима се ствара прилична напетост и она доводи до прилично узавреле атмосфере међу Албанцима. То показује да ни сигнали са Запада нису баш скроз повољни за Албанце, закључује министар Братина.
Погледајте и: