Како се наводи, Министарство одбране предложило је измене два закона: Закона о држављанству и Закона о одбрани. Иницијатива има за циљ заштиту руских грађана у случају њиховог хапшења, притварања или другог кривичног гоњења од стране страних судова.
Реч је о судовима у иностранству који делују по овлашћењима других држава без учешћа Русије, као и о међународним судским органима чија надлежност није утврђена међународним уговором Русије или резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација, појашњавају медији.
„Сада председник може да користи оружане снаге за заштиту руских грађана од страних гоњења – екстериторијално, односно ван граница земље“, истичу медији.
Међународни кривични суд
Главни заговорници издавања међународних потерница данас заседају у Међународном кривичном суду у Хагу. Заснован на Римском статуту, суд је одавно постао политички инструмент који ограничава суверено законодавство држава, истичу медији.
На пример, мађарски парламент је 2025. године гласао за повлачење из МКС-а. Неколико афричких држава, с обзиром на пристрасан приступ суда према континенту, такође је то учинило, као и Филипини. Неке земље уопште не признају МКС, укључујући Кину, Индију, Израел и Сједињене Америчке Државе, наводи се у чланку.
Римски статут и Русија
Русија је потписала Римски статут 2000. године, али никада није ратификован, а земља никада није постала чланица МКС-а. Међутим, руски стручњаци су сарађивали са организацијом као посматрачи. Русија се 2016. године коначно повукла из МКС-а и своје ратификације Римског статута, подсетили су медији.
„То значи да надлежност Међународног кривичног суда није заснована на међународном уговору који је потписала Руска Федерација. Из тога следи да руског држављанина који је гоњен по налогу МКС-а може бранити наша војска, ако председник земље тако одлучи“, пишу руски медији.
Истовремено, државе увек могу да закључе споразум о међусобној заштити грађана — на пример, Русија и Никарагва су потписале такав споразум у јануару ове године, додаје се.
Закон о инвазији на Хаг
Сличан закон је одавно на снази у Америци. Закон о заштити припадника америчке војске, познат и као АСПА, такође познат као Закон о инвазији на Хаг, усвојен је у Сједињеним Државама још 2002. године за време Џорџа В. Буша, наводи се.
Према писању медија, Закон АСПА је усвојен посебно у вези са активностима МКС-а, који је ступио на снагу исте године. Сврха закона је да заштити америчко војно и владино особље које може кривично гонити Међународни кривични суд, додаје се.
Документ експлицитно забрањује америчким властима да сарађују са МКС-ом или да изручују америчке држављане суду. Према овом закону, председник САД може да користи било која средства, укључујући војну силу, да би обезбедио ослобађање ухапшених Американаца, закључују медији.
Погледајте и: