Кијевски режим, како подсећа наш саговорник, већ поодавно користи тероризам као једну од тактика, међутим, до скоро се није усуђивао да прети председнику владе једне суверене државе. Сада је и ту границу превазишао, када је (макар формални) шеф кијевског режима запретио мађарском премијеру Виктору Орбану и његовој породици.
„Кијевски режим не преза ни од напада на руску цивилну инфраструктуру, па је тако покушао да у чак дванаест напада уништи две компресорске станице, који преко гасовода „Турски ток“ и „Плави ток“ гасом снабдевају Турску. Напади су одбијени, али да су успели, после кризе коју је Украјина изазвала затварањем нафтовода „Дружба“, због чега је угрожено снабдевање нафтом Мађарске и Словачке, на удару кијевског режима заправо би се нашла Турска. Једном речју, енергетска криза би се проширила“, истиче Ковач.
Лице и наличје неонацистичког кијевског режима
У односу Кијева према представницима једне суверене државе види се лице и наличје неонацистичке власти у Кијеву, каже Ковач. Индикативно је да Зеленски као представник те власти жели да на сваки начин испољава насилништво према било ком председнику или премијеру суверених земаља који не желе да делују у његовом интересу – не интересу украјинског народа, него његовом личном, додаје он.
„Ко год се супротстави западној помоћи, финансијској или војној, он долази под веома озбиљно непријатељско деловање. Говорити о томе да ће припадницима својих оружаних снага дати адресу премијера Мађарске и чланова његове породице није ништа друго него тероризам. Да је среће и да је међународно право у функцији та информација била би довољна за међународну оптужницу и за дискредитацију Зеленског и његових налогодаваца“, сматра Ковач.
Уништавање инфраструктуре дугорочна стратегија Кијева
Са друге стране, екстремистичко деловање у циљу прекида протока енергената према државама централне Европе, првенствено онима које, како Ковач каже, желе да се достојанствено и суверено понашају, а сада и према Турској, случај је за себе.
Дејство Оружаних снага Украјине према центрима за снабдевање енергентима говори да се ради о дугорочној стратегији коју су одавно започели, а сада је убрзавају на екстреман начин, наводи наш саговорник.
„Верујем да у томе имају подршку неколико водећих земаља Европске уније и Европе уопште, европског дела НАТО, а пре свега то су Велика Британија, Француска па и Немачка“, истиче Ковач.
Погледајте и: