Ова технологија омогућава разликовање нормалног од патолошког старења, наводи се у саопштењу.
„Помоћу ове методе истраживачи су показали да начин на који пацијенти бирају речи у говорним тестовима омогућава прецизније разликовање стварних клиничких поремећаја од субјективних притужби на памћење. Увођење такве анализе у клиничку праксу могло би да побољша тачност раног откривања деменције“, истиче се у саопштењу.
Обично се, ради процене когнитивне функције, особи дају тестови вербалне флуентности, у којима се од ње тражи да у року од једног минута наведе што више речи из одређене категорије (на пример „животиње“ или „воће“) или речи које почињу на одређено слово, додаје се.
Тим научника је сугерисао да кључ за прецизнију дијагнозу не лежи у броју речи, већ у квалитету и структури одговора: у томе како особа организује претрагу речи у свом памћењу.
Процена вербалне флуентности
Научници су идентификовали скуп речи у одговорима учесника на основу начина на који групишу речи. На пример, да ли групишу речи као „тигар, лав, леопард“ (семантичка група речи за категорију „мачке“) или „камелеон, какаду, капибара, кокошка, кобра“ (фонетска група речи са заједничком почетном фонемом „к“).
Испоставило се да што су дуже групе речи које слично звуче, то је боље опште стање когнитивних функција код човека.
Ако особа дуже користи речи сличног звучања пре него што пређе на другу групу речи, то указује на очуване когнитивне функције, закључују научници.
Погледајте и: