Селаковић је, реагујући на изјаву Обуљен Коржинек након што је хрватски певач Тони Цетински отказао концерт у новосадском Спенсу тврдећи да је тај објекат 1991. био "концентрациони логор", а у којој она тврди да би ситуација "била пуно лакша да се Србија заиста суочила са својом улогом и да сарађује по питању несталих", истакао да је гротескно и бизарно да представници Хрватске спочитавају било коме, а понајмање Србији, било шта што има везе са суочавањем са прошлошћу и питањима несталих и злочина.
"Врхунац лицемерја представља управо помињање питања несталих", истакао је Селаковић и додао да је реч о најпровиднијем покушају прикривања злочина и чињенице да су већина несталих лица управо Срби и то добрим делом Срби из Хрватске, који су ту живели на својим вишевековним огњиштима, све до злочиначких акција Бљесак и Олуја.
"Када се говори о савести, не сме да се дозволи прећуткивање највећих злочина, макар из поштовања према жртвама. На простору некадашње Независне Државе Хрватске, у логорима попут Јасеновца, страдале су стотине хиљада невиних људи, понајвише Срба. Иза тих бројки стоје имена људи и деце која никада нису добила прилику да одрасту. То није само историја; то су ране које и данас живе у сећањима породица и у колективном памћењу народа", навео је Селаковић.
Додао је да је све мање од тога опасно близу потпиривању мржње према Србији и свему што је српско, са крајњом потребом да се прикрије ревизионистичка амбиција и замене улоге злочинаца и српских жртава.
Селаковић је истакао да је тешко слушати лекције о моралу из државе у којој се и данас воде расправе о томе да ли је прихватљиво користити усташке симболе и поздраве на јавним догађајима.
"Шокантно је када се на масовним концертима извођача као што је Марко Перковић Томпсон окупи преко пола милиона људи уз усташку симболику која код многих породица буди сећања на најгоре странице људске историје", указао је Селаковић.
Додао је да не можемо да заборавимо ни страдања из ратова деведесетих и да породице жртава и данас траже истину о својим најмилијима, а да злочини учињени у местима као што је логор Лора остају стравична рана за многе људе.
"Свакоме је јасно да то нису теме за политичко надметање, већ питања људског достојанства и правде. Србија остаје посвећена културној сарадњи, дијалогу и поштовању свих жртава, без обзира на њихову националност. Јер истинско суочавање са прошлошћу почиње тек онда када се свака жртва призна, а свака патња уважи и то без двоструких стандарда", нагласио је Селаковић.
Погледајте и: