Овим речима из писма председника Руског историјског друштва у Србији, Александра Вулина, које је прочитао секретар друштва, Бојан Вулин почео је други дан међународне научне конференције „Осамдесет година након победе: сећање које траје и лекције историје“.
Срби и Руси жртве западне ревизије историје
Према Вулиновом мишљењу, Немачку из периода Другог светског рата погрешно је називати нацистичком – ниједно наређење о убијању Срба, Јевреја, Рома или Руса није дошло из неке партије, већ је то била одлука државног врха, а извршилац је државна војска.
„Хитлер није био само нацистички диктатор, већ легални и легитимни вођа за којим је Запад дуго делио мржњу према Совјетском Савезу и руском народу. Тако и сада, када кажемо „нацистичка Немачка“, ми нудимо прилику савременим русофобима и србофобима да злочине својих дедова прикажу као злочине неких других – неких тамо нациста“, навео је Вулин.
Велики историјски реванш започео је разбијањем Југославије и Совјетског Савеза – јутро након пада Берлинског зида, Срби и Руси постали су народи убица и окупатори. Зато се данас у ЕУ и државама кандидатима и руше споменици ослободиоцима из Другог светског рата, додао је он.
„За њих су Словени грешка природе, случајни белци, а Срби и Руси народи без људских врлина – силоватељи, разбојници, злочинци. А против таквих је све дозвољено. Ми Срби то знамо. Знамо какве су клевете и лажи изречене о српском народу да би се оправдало разбијање Југославије, крвави грађански рат и агресија 1999. године“, истакао је Вулин.
Стварање алтернативне слике рата
Савремени покушаји ревизије историје и рушења јалтско-потсдамског система повезани су са ширим процесима – променом историографије о Другом светском рату, припремом за геополитички реванш и покушајима да се ослабе институције међународног поретка, сматра Владимир Соловјов, председник Савеза новинара Русије.
„Заштита наслеђа Победе није само питање историјског сећања, већ и питање опстанка савременог светског поретка заснованог на праву и правди. Наша је дужност да будућим генерацијама пренесемо свест о томе да победа над нацизмом представља заједничку прошлост, понос и одговорност“, рекао је он.
Према његовим речима, један од главних инструмената те ревизије јесте стварање алтернативне слике рата, у којој се одлучујуће битке замењују симболичним догађајима.
„У западном дискурсу доминира нормандијско-центрични наратив, при чему се свесно прећуткује да је Совјетски Савез изгубио око 27 милиона људи и да су главне немачке снаге биле уништене управо на Источном фронту. Кинески истраживачи подсећају да је Совјетски Савез жртвовао 27 милиона живота на Источном фронту, али да се та чињеница данас маргинализује и своди на фусноту у западном политичком дискурсу“, навео је Соловјов.
Најопаснији процеси развијају се у државама које су у Другом светском рату биле део нацистичког блока – Немачка, Италија и Јапан – у Немачкој на националном нивоу све чешће износи теза о егзистенцијалној претњи из Русије, док се сећање на 27 милиона совјетских жртава потискује.
У Италији поједини политичари допуштају апологију фашизма, док се личности повезане са колаборационистичким покретима у неким земљама Источне Европе називају борцима за слободу. Шеф дипломатије Јапана изјавио је да је прелазак Курилских острва у састав Совјетског Савеза био незаконит, додао је он.
Са друге стране, мења се и појам термина „цена победе“ и све чешће се замењује појмом „цена рата“, која се своди искључиво на жртве и губитке, игноришући чињеницу да је нацизам поражен и да је човечанство ослобођено те идеологије. Тако се, кроз манипулацију статистиком, жртве СССР-а представљају као бесмислене и прескупе, казао је Соловјов.
Уз то, ревизија историје спроводи се и рушењем споменика ослободиоцима, што је у прибалтичким републикама доведено до нивоа државне политике, одавање почасти преживелим есесовцима, као што је било случајева у Канади или уклањањем руских и белоруских венаца са споменика страдалима у концентрационом логору Дахау, а све чешће се у питање доводе и пресуде са Нирнбершког процеса, закључио је Соловјов.
Истребљење совјетских заробљеника – немачки злочин о коме се мало говори
Тема излагања израелског историчара, стручњака за питање геноцида, др Гидеона Грајфа, била је судбина совјетских ратних заробљеника у концентрационом и логору смрти Аушвиц-Биркенау у периоду од 1941. до 1943. године, уз поређење са положајем совјетских заробљеника у другим немачким логорима и импровизованим логорима на отвореном простору широм нацистичке Европе.
Ова тема, рекао је он, представља још једно огромно и често недовољно истражено поглавље ратне историје. Између 1941. и 1945. године око 5,7 милиона совјетских војника пало је у немачко заробљеништво. Од тог броја, око 3,3 милиона умрло је у немачким логорима.
„Ова невероватно висока стопа смртности представља једну од највећих епизода масовног страдања ратних заробљеника у читавој историји ратовања. Третман совјетских заробљеника значајно се разликовао од третмана заробљеника из западних армија. Британски, француски, а касније и амерички заробљеници углавном су држани у складу са Женевском конвенцијом. Совјетским заробљеницима та заштита није пружена“, нагласио је Грајф.
Нацистичка идеологија је совјетске грађане представљала као инфериорна људска бића, а совјетску државу као такозвану „јудео-бољшевичку“ творевину. Због тога је рат против Совјетског Савеза вођен не само као конвенционални војни сукоб, већ као идеолошки рат до истребљења. У том идеолошком оквиру совјетски ратни заробљеници често нису третирани као легитимни борци, већ као политички и расни непријатељи, додао је он.
Аушвиц је имао посебно место у плану за масовно истребљење совјетских заробљеника, јер су они у њему били међу првим жртвама експеримената са гасом циклон Б као средством масовног убијања. Хиљаде њих коришћене су и као присилна радна снага за изградњу логора који ће касније постати највећи центар нацистичког режима за истребљење људи. Уз то, епидемије и изгладњивање такође су допринели масовним смртима совјетских заробљеника.
„У таквим условима совјетски ратни заробљеници нису посматрани као легитимни борци које штити међународно право, већ као представници идеолошког и расног непријатеља. Због тога су и третирани на начин који је довео до смрти милиона људи“, рекао је Грајф.
Погледајте и: