„Дрво које пушта корене у небо“
Организатори 61. Венецијанског бијенала савремене уметности објавили су учеснике овогодишње манифестације из 99 земаља, међу којима је и Русија. Бијенале ће бити отворено 9. маја, а Русија ће се представити пројектом „Дрво пушта корење у небо“, својеврсним музичким фестивалом с око 40 учесника из Русије, али и из Аргентине, Бразила, Мексика и Малија.
„'Дрво пушта корене у небо' је фраза Симоне Веј, чувене филозофкиње, која је трагично погинула током Другог светског рата. То је тема која је на овај или онај начин повезана с етно-фолклорним коренима националних култура. Планирамо да то буде једна вокално-пластична представа, извођење у којем ће учествовати руски уметници. То су уметници из Русије, који су етнички Бурјати из Комија, Јакутије. Њима ће се придружити наше колеге које се баве етно-роком, савременом фоклорном музиком из Малија и земаља Латинске Америке“, каже у разговору за Спутњик Михаил Швидкој.
Идеја је, како каже наш саговорник, да се исприча прича о томе како „светска периферија, односно такозвани Глобални Југ, има дубоку културу која пушта корене у небо, и корене у земљу“.
„У том смислу, руска култура је као нека врста посредника између европске културе – пошто је руска култура ипак европска – и култура разних других земаља света“, каже Михаил Швидкој.
Притисци политичара на културу – веома ружна појава
На вест о томе да Русија ове године учествује на Венецијанском бијеналу, што је потврдио председник Бијенала Пјетранђело Бутафоко, реаговала је Европска комисија која је организаторима манифестације запретила укидањем финансијске подршке, уколико се на њој појаве учесници из Русије.
„Одлучно осуђујемо одлуку Фонда Бијенала да дозволи Русији да поново отвори свој национални павиљон. Та одлука није у складу с колективним одговором Европске уније на агресију Русије. Ако Фонд Бијенала настави реализацију своје одлуке да дозволи учешће Русије, размотрићемо даља дејства, укључујући и замрзавање или обустављање гранта Европске уније, који је додељен Бијеналу“, наведено је у саопштењу Европске комисије.
Према оцени Михаила Швидкоја, овакви иступи говоре о „веома ружној појави“ да се Русија дискриминише у сфери културе.
„Чини ми се да су одбијање дијалога и забрана руске уметности кораци који нису мудри и који не доносе корист еврпоској публици. А то што се под изговором заштите и слободе мишљења забрањује руска култура, делује крајње цинично. Ниједној другој земљи која данас учествује у војним конфликтима, можемо их и именовати, сви их знају – постоји војни конфликт Сједињених Америчких Држава с Ираном, на пример, и Израела с Ираном – нико не намерава да отказује учешће на Венецијанском бијеналу“, примећује Михаил Швидкој.
Говорећи о сарадњи с организаторима Венецијанског бијенала савремене уметности, Швидкој је оценио да та манифестација „иде својим путем, који се разликује од пута који представљају политичари и владе“.
„Цитираћу руководство Бијенала и његовог председника, господина Бутафока, који је рекао да нема никаквих бојкота, никаквих вета, никаквих чистки. То је нека врста зоне примирја и постоји један узвишен тренутак, готово свети тренутак, када оружје треба да утихне и када треба дати могућност народима који ратују да се сретну једни с другима“, сматра Михаил Швидкој.
Он, међутим, напомиње да је свестан да руководство Бијенала доживљава невероватан притисак министара културе европских земаља и европских комесара.
„Ми ћемо прихватити сваки поступак руководства Бијенала. Ни на који начин и ни у ком случају не желимо да утичемо на њихов став, али је овде важно разумети да је, у сваком случају, такав међународни пројекат какав представља Русија, светао, разноврстан, једноставно уметнички занимљив. Његово одбијање ће слику Бијенала учинити мање светлом него што она може бити данас“, наглашава Швидкој.
Специјални представник руског председника каже да је с руководством Венецијанског бијенала савремене уметности постигнуто компромисно решење, тако да је планирано да руски пројекат буде изведен од 4. до 8. маја и приказан представницима медија, а да потом, током манифестације буде приказиван у руском павиљону као видео-инсталација.
Председник Бијенала Пјетранђело Бутафоко је почетком марта изјавио да је замолио своје сараднике да позову на Бијенале људе из разних зона сукоба, како би се уместо политичких декларација чула „друга тачка гледишта“.
На опаску да су организатори Венецијанског бијенала одлучили да воде независну политику, у чијем су средишту уметност и култура као универзалне вредности, Михаил Швидкој каже:
„Бојим се да моји комплименти на рачун руководства Венецијанског бијенала могу само да им нашкоде. Они раде оно што сматрају да је потребно, оно што одражава њихов став у вези с тим како треба да се одржавају бијенала и друге међународне платформе те врсте. То свакако завређује поштовање“.
Руска култура је део светске културе – то је чињеница која не захтева доказе
Руски павиљон у Ђардинима изграђен је 1914. године, под руководством угледног архитекте Алексеја Шћусева. У њему су представљени радови више од 800 совјетских и руских уметника, међу којима су и Иља Рјепин, Казимир Маљевич, Иља Кабаков и многи други. Павиљон је 2021. године детаљно реконструисан.
„Руски павиљон стоји тамо све ове године и никада није био затворен. Јасно је да током Другог светског рата Венецијанско бијенале није одржавано, али понављам – тај павиљон стоји тамо од 1914. године. Зато сам увек говорио да ми никуда нисмо одлазили и да је немогуће уништити павиљон и пренети га у неки други простор. У њему је представљена читава модерна совјетска и руска уметност 20. века. И у том смислу, ниво наше уметности није ни под каквом сумњом. Поновићу: ми не морамо доказивати да је руска култура део светске културе. Култура не захтева такав доказ. То је чињеница, и она је очигледна“, наглашава Михаил Швидкој.
Руски званичник наглашава да Русија својим наступом на Венецијанском бијеналу жели да поручи да је свет велики и разнолик, те да у њему живе народи различитих вера, етничких група, с различитим представама о данашњем свету.
„А управо у њиховом дијалогу рађа се она палета човечанства која има посебну вредност. То је свет који се ретко појављује пред западном јавношћу, у западном уметничком животу. И зато оно што желимо да покажемо представља веома важан део тог огромног, разноликог, задивљујућег света. И то је, наравно, прича о томе да, упркос свим разликама, човечанство има заједничке пориве ка добру, правди и вредности живота. И чини ми се да је то веома важна хуманистичка порука“, закључује Михаил Швидкој.