Председник одбора Џејмс Комер навео је у писму упућеном чуварки Ноел да одбор сматра да она располаже информацијама које би могле да помогну у истрази у вези са околностима Епстајнове смрти, наводи „МС Хау“.
Комер је затражио да се Ноел појави на сведочењу, које би било стенографски забележено, 26. марта.
Ноел је 10. августа 2019. радила као чуварка у затвору у Њујорку када је Епстајн пронађен мртав у ћелији, а обдукцијом је утврђено да је реч о самоубиству.
Против Ноел и другог чувара из те смене, Мајкла Томаса, у новембру 2019. подигнута је савезна оптужница због фалсификовања службених евиденција како би изгледало да су обавили обавезне обиласке притвореника, иако то нису учинили.
Према наводима оптужнице, Ноел и Томас су више пута пропустили да изврше обавезна бројања затвореника под њиховим надзором и већи део смене провели су за радним столовима претражујући интернет.
Влада је тврдила да због њиховог поступања нико није извршио контролу затвореника у Специјалном одељењу од око 22.30 часова 9. августа до око 6.30 часова 10. августа, када су Ноел и Томас пронашли Епстајна без знакова живота у ћелији. Поступак против њих касније је обустављен у децембру 2021, након што су постигли споразум са тужилаштвом, а обоје су у међувремену отпуштени из службе.
Документи Министарства правде показују и да је Ноел наводно неколико минута пре него што је Епстајн пронађен мртав на интернету претраживала информације о њему.
"Не сећам се да сам то радила", навела је Ноел у изјави Министарству правде 2021. године.
Извештај генералног инспектора Министарства правде из 2023. године наводи да видео-снимак показује да је око 22.40 часова 9. августа један чувар, за кога се верује да је Ноел, носио постељину или одећу за затворенике на спрат где се налазила Епстајнова ћелија. То је, према извештају, последњи пут да је неки службеник пришао том делу затвора.
У изјави под заклетвом датој инспектору у јуну 2021. Ноел је рекла да никада није давала постељину и негирала да је Епстајну дала додатну постељину која је пронађена у ћелији после његове смрти.
Такође је изјавила да се не сећа да је на интернету тражила информације о Епстајну, али да је могуће да је прочитала неки новински чланак. Навела је и да верује да је била последња особа која је видела Епстајна живог, око 22 часа 9. августа, пренео је Танјуг.
У оквиру опсежне истраге о Епстајну и његовој сарадници Гилејн Максвел, одбор којим руководе републиканци већ је саслушао више истакнутих личности, међу којима су бивши амерички председник Бил Клинтон и бивша државна секретарка Хилари Клинтон, као и бивши извршни директор компаније „Викторијас сикрет“ Лес Векснер.
Раније ове недеље одбор је разговарао и са Епстајновим бившим рачуновођом Ричардом Каном.
Министарство правде САД објавило је 30. јануара више од 3,5 милиона страница докумената, око 2.000 видео-снимака и 180.000 фотографија у оквиру последње најопсежније серије материјала повезаних са случајем Епстајна.
Џефри Епстајн је 2019. године оптужен пред савезним судом на Менхетну за трговину малолетницима у сврху сексуалне експлоатације. Пронађен је обешен у својој ћелији док је чекао суђење, а његова смрт је званично окарактерисана као самоубиство.
Гислејн Максвел
© AP Photo / Jon Elswick
Гислејн Максвел и даље тражи помиловање од Трампа
Дејвид Маркус, адвокат Гислејн Маркус, партнерке осуђеног сексуалног преступника Џефрија Епстајна, изјавио је да његова клијенткиња и даље покушава да добије помиловање од председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа, након објављивања докумената повезаних са Епстајн.
Током дискусје с колегама адвокатима, Маркус је истакао да се поред других случајева у којима је затражено председничко помиловање, томе нада и у овом случају, пренео је „Политико“.
Максвел је почетком фебруара први пут затражила председничко помиловање, наводећи да би у случају да га добије, била спремна да сведочи пред Одбором за надзор Представничког дома америчког Конгреса у вези са објављивањем докумената повезаних саЕпстајном, након што је претходно одбила да сведочи на основу уставног права да ћути.
"Ако овај Одбор и америчка јавност заиста желе да чују нефилтрирану истајну о томе шта се догодило, постоји једноставан пут. Госпођа Максвел је спремна да говори потпуно и искрено ако јој председник Трамп одобри помиловање", наводи се у објави Маркуса на друштвеној мрежи Икс.
Као разлог за одбрану ћутањем наведено је то што је у току поступак по захтеву за преиспитивање законитости пресуде, у којем се, према тврдњама одбране, указује да је осуђујућа пресуда заснована на "фундаментално неправичном суђењу".
У саопштењу се наводи да су поједини поротници током избора пороте давали нетачне изјаве како би били изабрани, као и да је администрација наводно обећала имунитет, а потом прекршила то обећање, што, према адвокату, потврђују новообјављени документи.
"Само она (Гислејн Максвел) може да пружи потпун приказ догађаја. Истина је важна, чак и ако се некима не допадне", наводи се у објави Маркуса, уз тврдњу да ни Трамп ни бивши амерички председник Бил Клинтон нису учествовали ни у каквим незаконитим радњама и да Максвел може да објасни зашто.
Председавајући Одбора за надзор, републиканац Џејмс Комер, оценио је претходно одлуку Максвел да се позове на право ћутања као веома разочаравајућу, наводећи да су конгресмени имали бројна питања о кривичним делима и могућим саучесницима.
Погледајте и: