Прича покренута пре две године да је Марта Кос била сарадник државне обавештајне службе СФР Југославије познатије као Удба поново се ускомешала духове међу европосланицима.
Ко је Марта Кос
Наиме, у Европском парламенту у Стразбуру је представљена књига „Комесарка", аутора Игора Омерзе, у којој аутор тврди да документи из архива Удбе показују да је Марта Кос била регистрована као сарадница тајне службе бивше државе под кодним именима Тара и Бланка, пренео је Јутарњи лист.
Због тога су поједини посланици тражили њену оставку. Иначе, представљање књиге одржана је у организацији сународнице Марте Кос, словенске заступнице Романе Томц из Словенске демократске странке (СДС) Јанеза Јанше.
Књига је, устврдила је Томц, директно оповргнула изјаву Марте Кос на саслушању пред Европским парламентом 2024. године, када је негирала било какву сарадњу с Удбом или другим „репресивним телима“.
Портпарол Европске комисије након информација да се Косова сумњичи за везе са обавештајним службама бивше Југославије поновио је да је комесарка за проширење Марта Кос успешно прошла саслушање у Европском парламенту.
Пензионисани службеник ДБ Божидар Спасић каже да је Словенија уз Хрватску још пре оцепљења из СФРЈ имали велики број људи који су били сарадници разних обавештајних служби, што наших, што страних.
Многи се перу од сарадње са Удбом
„Сада имају велики проблем са поједини својим људима или опозицијом, или онима који су на власти, због сумње да су били на вези или директно радили са југословенском тајном полицијом, значи са Службом државне безбедности Југославије. Служба државне безбедности Словеније је иначе била веома моћна и у сваком случају је имала јаке позиције. Подсећам да је већ након осамостаљења у Словенији избио огроман скандал кад се сазнало да је један од главних иницијатора осамостаљења био Јанез Јанша, за кога се тврдило је радио за југословенску тајну полицију. Ноторна чињеница је да је након провера могло да се установи да је Јанша био референт за Општенародну одбрану, дакле на челу тела за општу мобилизацију људи, бригу о режиму и као такав морао је да прође све везе и све контакте са службом државне безбедности,“ објашњава Спасић.
Он каже да је Јанша прво то негирао али је на крају признао и да је углавном његова каријера тако текла.
„Сада видимо да се прашина није слегла и да се дигла и у самој Словенији. Марта Кос је 1965. годиште, значи, могла је рецимо комотно као студент да буде на вези појединих оперативаца службене државне безбедности, да буде ангажована за информације. Она је често путовала у Немачку, путовала је и друге западноевропске земље. Из тих разлога оправдано је сумњати да постоје чињенице у службама словеначке тајне полиције да је она некад ступала у контакт са службом или да је служба њу негде „ухватила“ да је на вези неке стране службе, па је она уцењена да онда даје податке и југословенској, односно словеначкој тајној полицији,“ претпоставља Спасић.
Неко се озбиљно припремао
Он објашњава да службе обично покушавају да нађу сараднике управо међу лицима као што је Марта Кос, дакле, успешним у каријери, веома активним у свим спорама живота.
„Обично се такви људи врбују за прослеђивање одређених информација које су у то време могле да буду корисне службама. Овде се ради о информацијама које су биле везане за унутрашње прилике у Словенији. У то време „Младина“ и неки слични чиниоци су нарушавали уставни поредак и имали контактима са странцима. Нико случајно није пустио такву везу сада, вероватно да је таква веза дошла или из Словеније, где су копали по архивама, или је неко добио неку информацију од неког бившег оперативца југословенске тајне полиције, или је пак то дошло из архива тајних полиција Немачке, Белгије… Они су веома интензивно пратили ситуацију на подручју Југославије и шире. Тако да ту вероватно има истине. Питање је само колико ће се то истраживати. Углавном, чињеница је да је Марта Кос сада тренутно у веома непријатној ситуацији, јер мора да доказује да није била агент југословенске или словеначке тајне службе,“ констатује Спасић.
Америка можда стоји иза овога
Она, додаје наш саговорник, можда није више играч у словеначком политичком животу али јесте у тим европском, а врло често се код тих европских комесара унутар европског парламента појављују појединци који желе да прикрију своју активност везано управо за односе са тајним полицијама земаља из који потичу.
„Питање је чији је интерес да се сада отвара питање да ли је Марта Кос била агент или није. У сваком случају, неко има велики интерес да је узнемири и натера на оставку. Чињеница да је Словенија, одакле је Марта Кос, у веома непријатним односима са Израелом, са америчким обавештајним службама, нам указује да је могуће да су они отворили то питање. Али да ли ће случај Марте Кос да се шири, то нико у овом моменту не може да предвиди“, сматра Спасић.
Према његовим речима, цела организација да се та информација представи кроз књигу има посебну тежину и захтева време.
„Значи ништа није исхитрено рађено. Посебно кад се присетимо да је она није била ни планирана на ову функцију,“ подсећа Спасић.
Иначе у Словенији је у току интензивна кампања за парламентарне изборе који ће бити одржани 22. марта 2026. године. Главни изазивач владајућој коалицији премијера Роберта Голоба је Јаншина странка СДС, која је и 2024. када је Кос номинована за кандидата за комесара и износила оптужбе о њеној наводној сарадњи с Удбом.