Oпасности по децу на интернету
Деца често нису свесна опасности које се крију иза екрана. Непримерени садржаји, крађа личних података и контакт са непознатим особама само су неке од претњи које могу имати озбиљне последице по безбедност и ментално здравље деце, оцењује Дејан Милутиновић, председник Струковног удружења сектора безбедности.
„У односу на период од пре неколико деценија изазови, ризици и претње су се мултипликовали будући да живимо у савременом добу где је дигитализација заиста узела великог маха и дала неки параван иза којег могу многи да се крију. Дакле, поред бројних добрих ствари које су донели интернет и дигитализација, на жалост имамо и много тога што је доступно људима који знају како да то максимално злоупотребе када је реч о трговини децом и људима, педофилији, наркотицима, оружју, експлозивима и тако даље“, указује гост подкаста „Породично“, стручњак који се годинама бави темама безбедносне културе и превенције ризика у савременом друштву.
Зато је, како каже, јако важна едукација деце у породичном окружењу и школама о безбедном коришћењу интернета.
„Ту родитељи и наставници имају кључну улогу, као и стручна лица која се баве безбедношћу и која кроз предавања ову тему младима могу да приближе. Али, најважнија је свакако изградња поверења на релацији родитељ-дете и отворен разговор са децом о томе шта раде на мрежи, које и какве садржаје прате. Постављање јасних правила и упознавање са основама дигиталне приватности могу значајно смањити ризике”, примећује стручњак за безбедност.
Сајбербулинг
Као једну од најчешћих појава међу децом и младима Милутиновић истиче вршњачко насиље на интернету, односно „сајбербулинг“.
“Реч је о психичком, емотивном малтретирању путем друштвених мрежа, прављењу клипова или других видео материјала где се неко исмева, понижава, вређа или малтретира. То јако утиче на дечију психу, тим пре што се то не дешава у неком уском кругу, већ поприма шире размере - ти садржаји се деле међу децом, постају вирални па цела школа или крај у коме дете живи зна да је оно исмевано или малтретирано због нечега”, напомиње Милутиновић.
Он подсећа да се насиље на интернету у Србији може пријавити Националном контакт центру за безбедност деце на интернету, позивом на бесплатан и анониман број 19833 или путем сајта чувамте.гов.рс.
„Оно што је у оваквим ситуацијама јако важно јесте укључивање целог система - родитеља, школе, психолога, педагога, па и социјалне службе, како би се деци која су жртве „сајбербулинга“ помогло да трауму превазиђу, а према насилницима предузеле адекватне мере“, уверен је Милутиновић.
Едукација и надзор
Стручњак саветује и коришћење родитељских контрола, као и развијање критичког размишљања код деце.
"Међутим, када говоримо о родитељској контроли, наравно да није могуће да родитељи нон-стоп прате шта дете гледа на интернету, на мрежама, просто јер је тешко очекивати да седе поред детета сваки пут када оно узме телефон или седне за компјутер. У том смислу би помогло ограничавање приступа друштвеним мрежама деци до одређеног узраста, по узору на неке земље које су то већ урадиле", сматра Милутиновић.
Иако, како напомиње, потпуно уклањање ризика није могуће, правилна едукација и надзор могу помоћи да интернет остане простор за учење, креативност и повезивање, а не извор опасности.
“У дигиталном добу, безбедност деце на интернету постаје заједничка одговорност породице, школе и читавог друштва”, закључује Дејан Милутиновић.
Погледајте и: