Ситуација је сада много опаснија и у односу на осамдесете, а посебно у односу на кризу из 2008. и 2009. године утолико што је у априлу 2009. поводом те кризе одржан самит Г20 на коме је била и Русија, где је издато заједничко саопштење са читавим низом глобалних мера, додаје Савић, поводом упозорења које је ММФ ове недеље послао државама да нас све чека економски шок.
Опасније него уочи светских ратова
„Али реченица која је записана и која данас звучи невероватно добро, гласила је: 'Над светом се надвила глобална опасност и свету требају глобалне заједничке мере да бисмо се сви извукли из економске кризе'. И та криза је релативно брзо у већини земаља света савладана. Данас је атмосфера у свету потпуно другачија и више није питање да ли ће се ово смиривати, питање је где ће избити нови сукоб. И то је реалност света, а много паметнији људи од мене, нажалост очекују да ће доћи до тзв. глобалног сукоба као што су били Први и Други светски рат. Само што је сада ситуација вишеструко или многоструко опаснија. Тада је погинуло много људи, ратови су трајали 4-5 година, али тада није било нуклеарног оружја. Тада су могућности уништавања једних од стране других биле велике, али непојмљиво мале у односу на ову ситуацију коју данас имамо.“
Данас много земаља света има нуклеарно оружје, после чије употребе више нема даље. Али и без нуклеарног оружја разарања су до те мере огромна да је то непојмљиво, упозорава Савић.
Следи историјски максимум цене нафте
Што се тиче економије, нема дилеме да ће раст цена нафте превазићи границу 147 долара по барелу, из простог разлога што је 20 одсто светске нафте али и гаса „заробљено у Персијском заливу“ јер кроз Ормуски мореуз више не може да се прође, додаје Савић.
„Ту највише страда Кина јер је део нафте коју је набављала управо са тог подручја. То је у овом тренутку тежак проблем са нафтом али неће бити ништа лакши како буде време пролазило, него што се сада чини. И друге земље ће имати последице јер је питање када ће и Суецки канал бити затворен. Дакле, много неспоразума постоји, много земаља имају и проблеме једна са другом, а кад тако крену та ратна догађања, онда се стара непријатељства обнављају. У сваком случају, скок цене нафте за који је питање докле ће догурати, свакако ће прећи овај историјски максимум и то релативно брзо. Јер тада нико није рушио, тада није било војних сукоба и нико није рушио изворе. Криза је економска била због других разлога. Суштински, улазимо у једну фазу у којој ће свако гледати да решава своје проблеме на штету других.“
Крај глобализације као крах економије
Западни свет је деценијама живео у периоду слободне економије, односно тржишних законитости и био је успешнији, па смо ушли у процес глобализације од кога су користи имали највише високоразвијени, подсећа Савић.
А данас више нема глобализације, свако се затвара и праве се савезништва што је за економију катастрофа, наглашава Савић.
Прва последица тога ће бити раст цена који ће наравно погурати каматне стопе, па ће то смањити значајне инвестиције, па ће свако почети да прави ситуацију, ко може наравно, у оквиру своје групације или своје земље, да буде самодовољан. То, наравно у овом глобалном свету није могуће, јер су многе земље, на пример земље Европске уније постале критично зависне, на пример од Кине, али и од Африке и од неких других земља што тиче нафте и рудних богатства. Данас су најкритичнији и најтраженији такозвани критични материјали, као што је литијум и неки други, којих нема много, или су некако распоређени тако да мали број земаља располаже њима. Све су то озбиљне кочнице развоја.
Стерилно руководство ЕУ – без визије
Иако је реч о глобалном проблему од ког се „нећемо спасти пошто ће захватити цели свет“, за нас на овим просторима је јако важно како се у свему томе сналази ЕУ, која се нажалост сналази најлошије јер просто нема одговор на ситуацију у којој се данас налазимо, додаје Савић.
У оквиру великих целина, односно глобалних сила економских, политичких и војних, ЕУ најслабије стоји док најбоље у овом тренутку стоје САД, не стоји лоше ни Кина, а Русија је у великом проблему због наметнутог рата за који сада видимо да није био случајан, сматра Савић.
„ЕУ једноставно због, рекао бих једног стерилног руководства које, у ствари нема никакву визију него је као онај ватрогасац који дежура и гаси пожар. А то је у економији најгоре јер ти, у ствари, немаш иницијативу него само се браниш од нечег што је јако лоше. То је нешто што је погубна политика. У сваком случају, чека нас једно веома тешко време, које ће у односу на ефекте кризе 2009. године бити у економском смислу још горе. Али неће се, нажалост, зауставити само на економији, него свету прете заиста озбиљни сукоби, озбиљна разарања, озбиљне погибије људи, несташице, висока инфлација, високе каматне стопе које ће угушити и ово производње што ради.“
Државе ће се борити за производњу али ће се поприличан број, посебно људи из Европе „о јаду забавити“ због великих кредита, чији је добар део са променљивом каматном стопом која зависи од Еурибора који ће изузетно расти, а самим тиме и каматна стопа, додаје Савић.
Светска глад пред вратима
А то ће многе људе оставити и без посла, и без стана, а питање да ли ће имати и довољно хране јер је цео свет је глобализован и повезан, истиче Савић.
Тако да је то једна, нажалост прилично мрачна прогноза која нас чека. Надам се да ће се неке земље извући, спасити, или можда неће све земље запасти у такву кризу, али како сада ствари стоје, нисам уопште оптимиста да ће се свет кретати у другом правцу. И нажалост, очекујем у економском смислу да ће сутра бити много лошија него што је данас, а да ће за два месеца бити још лошија него што ће бити сутра, закључио је Савић.
Светске економије морају да се припреме за непојмљиве шокове, упозорила је директорка Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристалина Георгијева.
„Ако сукоб на Блиском истоку потраје, јасно је да може да утиче на тржишни сентимент, раст и инфлацију и створи нове захтеве за креаторе монетарне политике“, навела је Георгијева на симпозијуму у Токију.
Према њеним речима, економски шокови би могли да уследе и након завршетка сукоба, тако да је неопходно бити стално у приправности.
Погледајте и: