Завет: Његошева капела се подиже, ал' не још на Ловћену већ у - Аргентини! У славу Светог Василија

Ово за Спутњик каже Матијас Пабло Гвозденовић, некадашњи градоначелник Ариаса, човек који ове године обележава век од доласка његових предака из Црне Горе у Јужну Америку:

Од благослова до реализације прошло је више година, међутим, наш саговорник верује да се ствари дешавају баш онда када и треба да се десе. Почетак изградње поклапа са важном историјском прекретницом за његову породицу, управо се навршава сто година од доласка Гвозденовића у Аргентину.

„Ово је и дуг њима, чланови породица Гвозденовић и Марковић, Мило Гвозденовић и Марко Марковић, служили су као добровољци у Балканским ратовима, а касније и у Првом светском рату. Обојица су одликовани. Према породичној историји, Мило је једном ризиковао живот када су два батаљона изгубила комуникацију током борбе. Трчао је кроз пушчану ватру и експлозије да би поново успоставио линије комуникације, помажући да се спасу обе јединице“, каже са поносом Гвозденовић.

Човек који је одрастао уз звук гусала и српске народне песме био је градоначелник Ариаса у два мандата, од 2015. до 2023. Много је учинио за овај мали град у Кордоби, а политички се бори и данас, из опозиције. Председник је законодавног тела Радикалне грађанске уније у покрајини Кордоба.

Његова десна рука у реализацији изградње капеле посвећене Светом Василију Острошком је историчар Факундо Сеара, велики пријатељ Срба који за Спутњик каже да их са Аргентинцима повезује снажан осећај поштовања сопствене историје, идентитета, културе и духовности.

Овај историчар објашњава да ће капела бити скромних димензија, али, како каже, прелепа. Замишљена је као мали богослужбени простор, а не као велика парохијска црква. Главна конструкција имаће пречник од 6 и по метара и биће потпуно кружног облика, пратећи традиционалну симболичку геометрију која се често повезује са православном сакралном архитектуром.

„Олтарски простор имаће око 4 метра ширине и 3 метра дубине, обезбеђујући довољно простора за литургијске елементе, уз очување интимне размере капеле. Биће изграђена од цигле са завршном обрадом налик камену. Конструкција ће бити подигнута коришћењем цемента, са унутрашњим малтерисањем припремљеним тако да се у будућности унутар ње могу насликати иконе“, каже Сеара.

Гвозденовић подсећа да се, како каже, српско - црногорска заједница, углавном населила у северном делу Аргентине, посебно у провинцији Чако. Подељена је на две важне парохије, Српску православну парохија Свете Тројице, у којој служи њихов вољени свештеник Александар Миловић и парохију Светог Николе.

Он, међутим, додаје да постоје и мање заједнице Срба расуте широм земље. У близини Ариаса, на пример, постоји и друго православно присуство повезано са заједницом у Венадо Туерту, на југозападу провинције Санта Фе.

„У самом Ариасу има десетак православних породица. Јесте нас мало, али то је свакако значајно присуство наше заједнице у овом региону. Иако православно становништво овде није бројно, постојање капеле је јако важно. Имаћемо своје место за молитву, окупљање током празника, очување сећања, духовног, али и културног идентитета“.

Иако је друга генерација у Аргентини, Гвозденовић је окренут коренима, добро зна које место на иконостасу српских светитеља заузима Свети Василије Острошки. Одавно је поштован у његовој породичној традицији. Свети Сава и Свети Василије Острошки су, каже, светитељи које су његови деда и бака често помињали, као личности које су оличавале веру, истрајност и божанско заступништво.

„Посвећење капеле Светом Василију такође је повезано и са мојим дубоко личним искуством. Пре неколико година дао сам својој супрузи иконицу Светог Василија и предложио јој да замоли за његову молитвену помоћ, јер га верници нашироко сматрају чудотворним свецем. Убрзо након тога, оно што смо доживели за нас је био прави благослов. Моја супруга је остала у другом стању. Рођена је наша ћерка Јулија. Посвећење капеле њему је и израз наше захвалности за оно што сматрамо благодаћу примљеном његовим заступништвом“, прича нам Гвозденовић.

Као његов добар пријатељ, али и сјајан познавалац српске историје, Сеара објашњава зашто ће у Аргентини бити изграђена реплика Његошеве капеле на Ловћену. Каже да на тој планини почива, не само Петар II Петровић Његош, већ и дубок симбол српског духовног и културног идентитета.

„Сам Његош је изразио жељу да буде сахрањен у капели на тој светој планини. За многе вернике рушење и изградња маузолеја је раскид са том последњом вољом. То није само историјско, већ и духовно питање, које дотиче нешто веома дубоко у колективном памћењу српског народа. Ловћен је више од планине, то је место где се сусрећу вера, историја и национална свест. Због тога многи верни и даље гаје наду да ће једног дана Његошева воља бити поново поштована, обновљен склад између његове последње воље, вере и свете традиције коју је представљао“.

Овај професор историје наглашава да је за изградњу капеле добијен и благослов наших црквених власти у Аргентини. Припреме су захтевале време, али је све без проблема прошло и код цивилних власти, с обзиром да Аргентина има дугу традицију верске слободе.

„Иако члан 2. Устава Аргентине утврђује да савезна влада подржава римокатоличку веру, правни оквир земље у потпуности гарантује слободу вероисповести за све верске заједнице. Овај принцип омогућио је Аргентини да постане нација која прима и интегрише људе из многих делова света, заједно са њиховим културама и духовним традицијама. Лично осећам велики понос због тога. То је једна од најлепших карактеристика аргентинског друштва, плуралистичко окружење у којем могу да обитавају различите верске традиције, уз међусобно поштовање“.

Земљиште се налази у мирном руралном окружењу, на правом месту за молитву. Сеара истиче да ће се капела налазити између Улице Ислас Малвинас и Улице Пуерто Аргентино, како главни град Острва називају Аргентинци.

„То није био фактор приликом куповине земљишта, али подударност је упечатљива. Призива симболе дубоко укорењене у аргентинском историјском памћењу и у државном захтеву за суверенитет над Малвинским острвима. Овај детаљ симболично се поклапа са српским историјским искуством, са Косовом и Метохијом, које има слично, најважније место у српској националној свести. Ето, и само место будуће капеле одражава осећај историјске блискости између аргентинског и српског народа, две нације са дубоком повезаношћу за своју историју и одбрану свог националног идентитета“, каже овај професор историје.

Гвозденовић додаје да још није пала коначна одлука о иконографији, али фресака ће сигурно бити, зато је и обрада од малтера.

„Већ су се јавили појединци који су изразили спремност да допринесу. Ипак, када за то дође време, намера је да се обезбеди да осликавање изведе иконописац способан да поштује канонске и естетске традиције православне сакралне уметности“.

Иако је земљиште већ купљено и део материјала набављен, пројекат ће свакако захтевати додатну подршку како изградња буде напредовала.

Упитан да ли током изградње очекује и помоћ људи из матице, Гвозденовић каже:

„То би нас веома радовало, не због новца, волели бисмо да ово буде заједнички напор, израз братства, солидарности, живо сведочанство православног јединства“, каже Матијас Пабло Гвозденовић.