Митрополит рашко-призренски Теодосије рекао је на комеморативној академији у Дому културе Грачаница да је у мартовском погрому 2004. године направљен покушај да се избришу трагови вековног постојања Срба и да се преостали српски народ заувек заплаши и протера и да је из тих разлога мартовски погром остао дубоко урезан у наше колективно памћење као један од најтужнијих и најтежих тренутака наше новије историје.
„Тражимо и очекујемо мир и достојанство и живот за све људе на овим просторима. На зло не смемо одговарати истом мером нити на мржњом мржњом, јер бисмо тиме изгубили наше хришћанско и људско достојанство. Исто тако, не смемо пристати ни на заборав, ни на прекрајање истине, ни на покушаје да се страдање жртава оправда ни релативизује. Пружамо руку помирења сваком човеку добре воље, али истину о мартовском погрому морамо чувати јасно, трезвено и одговорно“, истакао је митрополит Теодосије.
Додао је да је у данима погрома могло да се осети колико је све овоземаљско пролазно и како се за једну ноћ може срушити оно што је вековима грађено.
„Али исто тако је било јасно и нешто друго - да Косово и Метохија за нас нису само простор и земља, него су извориште нашег духовног и историјског бића и да наша утеха није у људској сили, него у истини да после страдања и крста долазе обнова и васкрсење“,навео је митрополит Теодосије који је у време погрома био игуман манастира Високи Дечани.
Истакао је да мартовски погром није само један у низу историјских догађаја које памтимо по страдању, већ и горко сведочење о људској неправди, али истовремено и сведочанство о снази духовног подвига којим је наш народ вековима одолевао искушењима.
„Ако изгубимо истину о ономе што се догодило, онда ћемо изгубити способност да разликујемо правду од неправде и добро од зла“, истакао је Теодосије и указао да су градови на Косову и Метохији остали без Срба који су у њима живели пре сукоба и пре погрома.
Он је додао да Косово и Метохију можемо изгубити само ако га се сами одрекнемо и да је наша црква увек осуђивала свако етничко насиље, без обзира са које стране долазило.
Помоћница директора Канцеларије за Косово и Метохију Милена Парлић, рекла је да су погорми које је српски народ доживео били и остали врхунац једне мржње, симболи ћутања света и трајно сведочанство историјске неправде начињене једној земљи која је вековима била бедем и која је милионе живота положила за одбрану Европе и за мир који је другима значио будућност.
„Овај дан је само један од симбола страдања душе Србије. Истовремено, овај датум је и данас доказ непоколебљиве вере и храбрости пред којом је континуитет уништавања и мржње немоћан“, рекла је Парлић.
Додала је да је 17. март подсетник да злодела могу проћи некажњено и да се неправда може институционализовати и силом наметнути.
„Он сваке године још једном пољуља поверење да је нормалан суживот потпуних различитости могућ. Али сваки пут, на овом месту, добијемо и снагу. А снага српства није материјална, зато се она не огледа ни у спаљеним кућама, не налази у срушеним зидовима, пустим протераним улицама. Она не прети страхом и не демонстрира се принудом. Зато се не може уништити колико год били свирепи насртаји на њу“, истакла је Парлић.
Навела је да је наша снага у духовном, верујућем, изванземаљском и додала да нас достојанство оних који су живот положили обавезује да и ми останемо достојни у овим данашњим искушењима којима се настављају кршења свих гарантованих универзалних права.
„Кроз историју смо плаћали високу цену да би те универзалне вредности постале право свих народа. И зато је болније када се данас та иста права, стечена крвљу наших предака, свакодневно крше и оспоравају. И као што народ, драга браћо и сестре, носи свој крст, тако га носи и држава. Она можда не може увек да отклони сваку неправду, нити да избрише све последице погрома и прогона, али не одустаје од своје обавезе да буде уз свој народ и да чува његово право на живот и достојанство. Држава, народ, црква на Косову и Метохији нису три одвојене судбине. То је једна иста, исто искушење, иста борба, брига, мука, жеља и нада“, рекла је Парлић.
Указла је да смо свесни да свакодневни покушаји да Србима права буду ускраћена у својој суштини носе исту сенку коју смо већ видели 1999. године и у данима поновљеног погрома, када су мислили да ће нас, како је навела, страх победити и да ће паљењем манастира изгорети наша вера.
„Али су заборавили на наш предачки завет који носимо у свом духу. Завет да ћемо остати људи, чак и онда када покушају да нас лише човечности.Вера за нас се не своди само на реч. Тама не може постати мрак докле год постоји пламен православне свеће, па макар упаљен на згаришту светиње“, казала је Парлић.
Председник општине Грачаница Новак Живић навео је да се српски народ након 22 године од погрома налази у јеку новог, овога пута административног погрома у ком се суочава са перфидним покушајем гажења основних људских права.
„Док се сећамо наших страдалих Срба, спаљених манастира, цркава и кућа, суочавамо се са перфидним покушајем гашења наших основних људских права. Они који су некада организовали погром данас настоје да нас третирају као странце у сопственим кућама. Намећу нам законе о саобраћају и боравку, само са једним циљем - да нам живот учине неподношљивим. Данас се често суочавамо са притисцима кроз институције и свакодневни живот, али наш народ је кроз историју показао да уме да опстане, да сачува своје корене, своје светиње и свој идентитет“, истакао је Живић.
Поручио је онима који пишу и спроводе тзв. законе да могу да мењају папире, али не могу да промене српски народ и истакао да јединство мора бити једини одговор српског народа на притисак коме је изложен.
„Они рачунају на нашу расејаност и наш страх. Верују да ћемо се поколебати пред новим казнама и бирократијом. Али заборављају једно, ми смо народ који је преживао мартовски огањ. Ако нас нису сломили бомбама и паљевинама, будите сигурни, неће нас сломити ни овим новим уредбама и законима“, нагласио је Живић.
Зоран Симијоновић из Липљана присетио се тог 17. марта када му је кућа спаљена и када је, како је испричао, горела читава улица.
Њега су са породицом тада склонили у оближњи Суви До, где је сазнао да му је кућа спаљена.
„У Липљану су се окупљали у центру града, у три групе су нападали. Нас у северном делу је чувао фински Кфор са једним тенком. Ту је била зграда где су становали Срби и чули смо повике. Моја супруга, ја, мајка, отац и троје деце смо затворили прозоре. Каменовани смо више пута, нападани, али нисмо хтели да идемо. У једном тренутку је горела комплетна улица, нисмо знали шта нам је чинити. Било је хиљаду људи на улици. Све је горело око нас“, испричао је Симијоновић.
Навео је да су отишли до базе Кфора, одакле је изашао војник коме су рекли да им пале кућу и питали га може ли да их пребаци до Липљана, али им је он рекао да не Кфор не може да им помогне јер није безбедно.
Парастос страдалима у погрому служио је митрополит рашко - призренски Теодосије уз саслужење владике Илариона и игумана манастира Светих Архангела код Призрена, Михаила.
Парастосу је присуствовао велики број грађана, као и помоћници директора Канцеларије за Косово и Метохију Милена Парлић и Борислав Тајић, представници Српске листе и локални политички званичници.
Окупљени су потом положили беле руже пред инсталацијом „Missing“ и венце код споменика жртвама погрома.
У галерији Дома културе Грачаница ликовну колонију „Јесен у Призрену“ отворио је владика новобрдски Иларион, који је истакао да се против рушења боримо стваралаштвом.
„Ево нас овде у једном благословеном простору, простору преображења где се суморна реалност света који у злу лежи преображава и где се оком уметника посматра овај свет, лепим, благословеним, преображеним се види“, рекао је владика Иларион.
Он је истакао да на се на изложеним платнима види труд свих прегаоца који су светионик лепоте на овом простору и сведочанство су победе која је већ наступила.
"Против ругла се боримо лепотом, против рушења се боримо стваралаштвом. Посебно данас треба да се сетимо да чак и они који нам не мисле добро не виде нас одвојено од наших светиња. Када страда народ, страдају и светиње, када страдају светиње страда и народ. Зато што црква Божја јесте и народ Божји", казао је владика Иларион.
Сликар Новак Новаковић рекао је да уметници који долазе у Призрен на ликовну колонију то не доживљавају као обичан уметнички скуп, већ као велику духовну базу.
"Сви се ликовној колонији одазивамо са великим задовољством, пре свега због боравка у самом амбијенту једне од најзначајнијих задужбина наших владара, али и као прилику да обиђемо и светиње на Косову и Метохији", навео је Новаковић.
У вишедневном насиљу албанских експремиста над Србима у марту 2004. године страдало је осморо Срба, више од 900 домова је спаљено, око 4.000 Срба протерано, а уништено је и оскрнављено 39 цркава, манастира, црквишта и споменика.
Погледајте и: