Истраживачи из групе латиноамеричких универзитета анализирали су глобална здравствена истраживања Светске здравствене организације (СЗО) и податке о температури из базе Универзитета Источне Англије, обухвативши 156 земаља у периоду од 2000. до 2022. године, пренео је Еј-Би-Си.
Резултати студије су показали да се за сваки додатни месец са просечном температуром изнад 29 степени Целзијуса стопа физичке неактивности глобално повећава за око 1,4 процентна поена.
Тренутно се око 65 одсто светске популације довољно физички активира, али недовољно кретање већ доприноси приближно пет одсто свих смртних случајева у свету, показују подаци СЗО.
Симулације коришћене у студији показују да би раст температуре могао додатно да погорша тај проблем.
Најугроженије сиромашне земље, али нису поштеђене ни богате
Највећи утицај се очекује у тропским земљама са ниским и средњим приходима, посебно у регионима попут Кариба и подсахарске Африке. У неким државама, као што је Сомалија, број смртних случајева повезаних са физичком неактивношћу изазваном врућином могао би до 2050. да достигне око 70 на 100.000 становника.
Врућине отежавају физичку активност, јер кретање постаје физички и психолошки захтевније, што доводи до смањеног нивоа кретања. Ефекти би могли да буду израженији код жена и старијих особа, чија тела теже регулишу телесну температуру, рекао је водећи аутор студије Кристијан Гарсија-Витулски.
Истраживачи упозоравају да ни земље са високим приходима неће бити поштеђене. У Сједињеним Америчким Државама би, према проценама студије, број смртних случајева повезаних са физичком неактивношћу услед врућина могао да достигне око 2,5 на 100.000 становника до 2050. године.
Аутори студије препоручују да креатори политика прилагоде урбани дизајн како би омогућили безбедну физичку активност током екстремних врућина, уз јасније здравствене смернице и већи приступ климатизованим просторима за вежбање.
Погледајте и: