Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да је већина „савезника“ НАТО обавестила Сједињене Америчке Државе да не желе да се укључе у војну операцију против Ирана.
Трамп Европљанима неће заборавити понижење
„Њихов став ме, међутим, не изненађује, јер сам НАТО одувек сматрао једносмерном улицом — ми трошимо стотине милијарди долара годишње штитећи те исте земље, док оне за нас не чине ништа, нарочито када је нама потребна помоћ“, објавио је Трамп на друштвеној мрежи Истина.
Трамп никада неће заборавити наступ, односно неку врсту понижења ког су му приредили европски лидери након његовог позива да му помогну по питању напада на Иран, оцењује Митић.
„Јасно је да, са једне стране постоји оправдани разлог зашто европске чланице НАТО не могу, или нису у стању, или не желе, или нису смеле да помогну САД. Јасно је и да се ради и о најфлагрантнијем могућем кршењу међународног права и да је самим тим за многе чланице било јако тешко, без обзира на њихове бројне дупле стандарде и хипокризије кад је у питању међународно право, да се и овог пута придруже САД. Такође, они су имали и разне унутрашње разлоге, попут страха од могућих реперкусија и последица евентуалних терористичких напада на сопственој територији. Али, са друге стране, они су и показали да једноставно немају било какав капацитет или политичку вољу и војну моћ да озбиљније помогну Сједињеним Америчким Државама.“
Тако да је то једна ситуација која се ипак разликује у много чему од онога што смо гледали у прошлости када су се неке државе НАТО укључиле у тзв. коалицију вољних и придружиле се САД у нападима на СРЈ, Ирак или Либију, додаје Митић.
Тест украјинској коалицији вољних
Овог пута то је практично изостало и немамо ниједну европску државу, европску чланицу НАТО, која је стала уз САД и то је нешто што Трамп неће заборавити, подсећа Митић.
„Он је упутио јавни позив свима онима које САД заиста, и ту је апсолутно у праву, 'штите' од било каквих претњи, како год их они дефинисали, да ли оне долазе од Руске Федерације, или од Кине, или од неких трећих партнера. Чињеница је да НАТО без САД апсолутно не постоји и да је једноставно један тигар од папира, тако да је ово што је у неку руку Трамп предложио била нека врста теста за државе чланице да види како ће реаговати. Поготово у контексту већ постојећег раздора која постоји по питању Украјине, односно, чињенице да се председнику Трампу и његовим иницијативама везаним за решавање сукоба у Украјини супротставила тзв. коалиција вољних. Коју практично чине државе чланице НАТО које у последњих годину дана врло успешно подривају његове напоре када је у питању завршетак сукоба у Украјини.“
Тако да већ имамо читав један низ врло озбиљних ситуација и фундаменталних питања око којих се Трамп и европски партнери разилазе као што су питање Украјине и Гренланда, а сада и Ирана, додаје Митић.
Реторички покушаји улизивања Трампу
Трамп то не може заборавити поготово што и пре свих ових озбиљнијих раздора није имао позитивно мишљење о НАТО и јако дуго се жалио да САД практично плаћају безбедност европских држава док оне профитирају на уштрб америчких интереса, подсећа Митић.
То је био један од разлога зашто је, између осталог, и покренуо и тарифни рат против чланица Европске уније. Тако да се и са тог аспекта последице будуће Трампове политике према европским партнерима НАТО неће само огледати у начину функционисања НАТО, већ ће се сигурно огледати и у односу према ЕУ и на билатералном нивоу према државама чланицама ЕУ и НАТО из Европе. Имамо неке државе које покушавају да то на неки начин ублаже знајући могућу реакцију Трампа или предвиђајући је, пре свега балтичке државе или Пољска и Финска. Оне свакако покушавају да нађу неки начин да не разљуте превише Трампа, да једноставно спусте ту тензију и да га рефокусирају на питање Украјине.
Међутим, питање је колико је то Трампу у овом тренутку у првом плану и колико ће тај реторички покушај успети пошто је он у својим објавама у последњих неколико дана заиста био врло експлицитан и врло бесан када је у питању тај трансатлантски однос, додаје Митић.
НАТО земље без одбране и двострука игра Кијева
Развој догађаја указао је и да се питање солидарности, укључујући и Члан 5 повеље НАТО, неће аутоматски дефинисати као обавеза САД јер је Трамп неко ко је већ више пута показао да може да интерпретира разне споразуме онако како то њему одговара, сматра Митић.
„Он може да у некој перспективи без икакве дилеме каже да ето, ако се та и та држава показала као чланица НАТО, а није се показала довољно лојалном према НАТО и према америчким интересима, да једноставно нема обавезу да се на било који начин укључи у сукоб. Поготово са неком великом силом као што је, на пример Руска Федерација или Народна Република Кина. И то је једна порука која не важи само у оквиру НАТО, она важи и на Пацифику, за ове државе савезнице САД у Пацифику против Кине. Говоримо наравно и о Јапану и о Јужној Кореји пре свега. Чињеница је да је ово ово потенцијално једна опасна ситуација за многе чланице НАТО и да може врло лако да се деси да остану без те кључне помоћи САД онда када им буде највише потребна.“
Наравно, ту постоји и једна специфична ситуација Кијева који покушава преко Зеленског да пошаље поруке којима се практично улизује Трампу, укључујући и слање украјинских стручњака за борбу против дронова, додаје Митић.
А са друге стране имамо неке његове високе званичнике који се држе антитрамповске линије блиске европској коалицији вољних, тако да је то један реторички покушај Кијева да некако одржи везу и са Трампом и са коалицијом вољних. А питање је колико ће то бити кредибилно, закључио је Митић.
Погледајте и: