Одбијање Емануела Макрона да се прикључи америчкој иницијативи за надгледање проласка бродова кроз Ормуски мореуз отворило је ново поглавље у већ затегнутим односима између Париза и Вашингтона, али и додатно подстакло расправу о стању и перспективи западноевропске политичке елите.
Амерички председник Доналд Трамп реаговао је на ову одлуку оштром поруком, оценивши да Макрон „неће још дуго бити председник“. Иако таква изјава може зазвучати као политички притисак или чак претња, чињеница је да Макрон, после два узастопна мандата, по важећем уставном оквиру нема право да се поново кандидује на председничким изборима који Француску очекују већ наредне године.
Управо у том контексту треба посматрати и реакцију Марије Захарове, која је коментаришући Трампове речи отворила питање какав сценарио Вашингтон припрема за Француску – алудирајући на моделе политичког притиска и дестабилизације какви су, према њеним речима, виђени у другим државама, укључујући случај Николаса Мадура или актуелне агресије на Иран.
Елита на самрти
Ипак, према оцени новинара РТ Балкан Тиосава Пурића, Макронова политичка судбина неће зависити од спољног фактора, већ пре свега од унутрашњих процеса у Француској и шире у Европи.
„Макрона не чека ни судбина Мадура, нити сценарио Ирана. Његову политичку судбину решиће француски народ. Суштински проблем је што је читава западноевропска политичка елита изгубила легитимитет и сада улази у завршну фазу свог постојања“, наводи Пурић.
Он указује да се широм Европе већ могу уочити знаци промена који указују на кризу досадашњег политичког модела. Као примере наводи све чешће захтеве за редефинисање односа са Русијом, али и процесе који се одвијају унутар појединих држава чланица Европске уније.
„Белгијски премијер тражи отопљавање веза са Русијом; видимо да исто тражи и Швајцарска“, наводи Пурић.
Према његовим речима, такви трендови нису изоловани инциденти, већ део ширег процеса преиспитивања досадашње политике која је, како тврди, довела до губитка поверења грађана.
Криза НАТО и нова безбедносна архитектура
Пурић сматра да Макронова одлука да не пошаље француску флоту у Ормуски мореуз није само тактички потез, већ рефлексија дубљих стратешких дилема унутар западног савезништва.
Он подсећа на раније Макронове изјаве о стању у НАТО-у, када је француски председник говорио о „можданој смрти“ Алијансе, оцењујући да је неопходно њено темељно преиспитивање и редефинисање.
„Ово што сада видимо заправо је наставак те политике. Европска безбедност мораће поново да се осмисли, јер постојећи оквир више не одговара реалности“, сматра Пурић.
Како се, према његовој оцени, приближава крај сукоба у Украјини, биће све израженија потреба за успостављањем новог, недељивог система безбедности у Европи, о чему је говорио руски председник Владимир Путин. У том процесу, додаје Пурић, биће неопходни преговори са Русијом, али и редефинисање улоге европских држава.
Наш саговорник притом оцењује да представници садашње европске политичке елите, укључујући и Макрона, неће имати кључну улогу у обликовању тог новог система, управо због, како тврди, губитка политичког легитимитета.
Ко долази после Макрона
Говорећи о политичкој будућности Европе, Пурић истиче да ни постојеће суверенистичке опције не нуде јасан одговор на кризу, јер су се, према његовом мишљењу, у великој мери ослониле на политику Вашингтона – оне су се везале за Трампа, а везивањем за било који спољашњи центар моћи губи се простор за аутентичну сувереност, оцењује он.
У том контексту помиње и поједине политичке актере на европској сцени, укључујући Најџела Фаража, али и процесе у Немачкој и Француској, где кључну улогу имају Марин Ле Пен, Жан-Лик Меланшон и Жордан Бардела.
Ипак, како наглашава, остаје отворено питање да ли ће иједна од постојећих политичких структура успети да одговори на изазове који очекују европске државе у наредном периоду.
„Мање или више, цела политичка динамика у Европи зависи од њихове спремности да разговарају са Русијом, која ће, као сила победница, захтевати нову, недељиву безбедност на континенту. То ће диктирати и политичку реалност у западноевропским земљама“, закључује Пурић.
Погледајте и: