Истраживање засновано на подацима из 38 земаља и Сједињених Америчких Држава, које се анализирају посебно због другачије базе података и детаљнијих резултата, указује да људи који раде од куће бар један дан недељно имају више деце и чешће планирају проширење породице.
Ефекат је још израженији код парова где оба партнера раде на даљину.
У таквим домаћинствима просечан број деце током живота повећава се за око 0,32 детета по жени глобално, односно за 0,45 у Сједњеним Америчким Државама.
На националном нивоу, рад од куће већ има мерљив утицај.
У Сједњеним Америчким Државама чини око 8,1 одсто укупног наталитета, што је приближно 291.000 рођених беба годишње, показују подаци за 2024. годину.
Главни разлог је већа флексибилност - рад од куће омогућава лакше усклађивање посла и бриге о деци.
Највећи ефекат постиже се већ са једним даном рада од куће недељно, док додатни дани доносе мању корист.
Заступљеност рада на даљину значајно варира међу државама.
Она је већа у земљама попут Канаде, Велике Британије и Сједињених Америчких Држава, док је нижа у Јапану и Јужној Кореји, што значи да би ове земље могле да остваре раст наталитета ширењем таквих модела рада.
Истраживање сугерише да би владе могле да искористе рад од куће као алат за борбу против пада наталитета, уз улагања у инфраструктуру попут брзог интернета и флексибилног радног времена.
У неким случајевима, ефекат рада на даљину на наталитет је упоредив или чак већи од државних улагања у бригу о деци, наводи се на веб страници Ифо.
Аутори ипак напомињу да су потребна додатна истраживања, јер на резултате могу да утичу и друштвене и културне разлике, али закључују да је ширење рада од куће већ допринело расту наталитета након пандемије.
Погледајте и: