Уместо да покаже снагу, чврстину и јединство „европске породице народа“, самит ЕУ више је личио на последњи конгрес Савеза комуниста Југославије.
Ни после дванаест сати састанчења, лидери ЕУ нису успели да се договоре како да наставе даље: нису се договорили око новог пакета антируских санкција, Украјина је остала без обећаног кредита од деведесет милијарди евра, а европски лидери се нису усагласили ни око помоћи Америци у њеној агресији против Ирана.
Ни медији нису могли да сакрију разочарање; штавише, неки од њих, као што је „Политико“, отворено су исказали бес:
„Ретко је неспособност блока да преузме вођство у међународним пословима била тако очигледна“, пише у коментару овог листа поводом онога што се међу европским лидерима догађало на самиту.
И као што је последњи, четрнаести конгрес савеза комуниста Југославије симболички означио и крај заједничке државе Јужних Словена, тако и последњи самит ЕУ, као да најављује неминовност краја онога што се до сада називало „колективним Западом“.
Сам самит можда не представља сам крај, али је барем оголио суштински проблем: ЕУ више није у стању да делује као политичка целина; разлике међу државама које су годинама (можда чак и деценијама) прикриване формулама о „заједничким вредностима“ сада избијају на површину.
Иран даје кризи посебан тон
Према речима дипломате Владимира Кршљанина, да је реч само о Русији и Украјини, Запад би можда остао и компактан. Америчко-израелска агресија на Иран свему даје другачији тон.
„На пример, Мађари су рекли да ће одобрити кредит Украјини када добију нафту. Они се врло доследно држе Трампа и када би већина у ЕУ била слична, имали бисмо јаснију ситуацију, западни савез би био, макар формално очуван“, истиче он.
ЕУ наштелована на стару политику САД
Међутим, напад на Иран променио је све и показује се да западна политика више није одржива, додаје наш саговорник.
„ЕУ, њени политички и институционални механизми наштеловани су на претходну америчку политику. Они нису имали проблема у сарадњи са Бајденовом администрацијом; можда ту и тамо неких ситних, али то се дешава и међу рођеном браћом. То је био систем, а Америка је увидела штетност тог система по своје интересе и одлучила је да га промени, што не значи да је нови систем бољи за свет, али тако је макар изгледало у почетку“, наводи Кршљанин.
Међутим, ЕУ није могла преко ноћи да промени систем на који је наштелована јер се састоји из више држава, међу којима има и бивших колонијалних сила и стога је дошло до крајњег и дубоког раскола између њих и САД.
„Заправо, у противљењу агресији на Иран видимо да у земљама ЕУ са дужом демократском традицијом, можда и дубљом него САД, још постоје одређене вредности и да народ у тим земљама није спреман да се беспоговорно подреди олигархији“, објашњава Кршљанин.
Када помиње олигархију, како каже, мисли, како на традиционалну олигархију, тако и на „апсурдни савез јеврејских и хришћанских циониста“:
„Нико тачно не разуме шта је то, али у сваком случају, ради се о једном нивоу злоупотребе религије и погледа на свет који је близак, рецимо, нацизму и фашизму. То је нешто што се коси са основним људским вредностима и то је заправо најдубљи разлог кризе на Западу“.
Решити се западних лагарија
Када би систем давао резултате, као у претходним вековима, кризе не би било – Запад је у прошлости успевао да одржи примат агресивном политиком, ратовима, пљачком, колонизацијом… Међутим, показало се да су те предности кратког даха. Ради се о свега неколико векова, што у поређењу са свеобухватним кретањем светске историје не представља дугачак период, додаје Кршљанин.
„Свему томе дошао је крај. Државе које су у стању да мање или више равноправно сарађују уз узајамно поштовање живота и достојанства, та креативна сарадња између људи и држава без икаквих ратова и пљачки, показала неупоредиво продуктивнијом. Тако да је оно што данас називамо светском већином, претекло Запад у сваком погледу“, сматра Кршљанин.
Запад више нема примат ни у чему, осим можда у количини средстава за пропаганду, односно масовну манипулацију и то само зато што овај други, већински део света никада није ни помишљао да се бави лагањем човечанства – зато сада више није питање хоће ли западна политичка, војна и економска моћ да превагне, већ како се решити западних лагарија, закључује Кршљанин.
Погледајте и: