Јубиларни, 50. зборник, представљен у сали Општине Врачар, садржи историографске податке, чињенице о хералдичким симболима српства који су заступљени на Косову и Метохији, нарочито жупи Хвосно, као и о језику, фолклору и књижевности тога краја и града Пећи.
Девет радова је историјског карактера, док је преосталих девет посвећено језику и књижевности.
Према речима проф Живојина Андрејића, историчара уметности и оснивача Центра за митолошке студије, једног од издавача дела, зборник је настао на иницијативу проф др Јашовића, а Центар је препознао њен значај.
„Циљ рада Центра јесте да продуби сазнања о српским срединама и просторима који су на известан начин мало и запостављени и недовољно истражени и којима можда није посвећено довољно пажње до сада“, рекао је Андрејић.
Он је додао да пуно тога још није урађено, али да има и доста онога што је на погрешан начин спроведено.
„Центар за митолошке студије бави се демитологизацијом историје, а кроз то се дошло до закључка да не постоје само народне митолошке сказке, већ и научни митови, нетачно постављене парадигме. Низ нетачности, укључујући и превод, врло је присутан у науци“, истиче професор.
О значењу назива града Пећ и повезаности са Пештом
У том смислу, проф Андрејић је поменуо да се погрешним превођењем топонима Пек (Пећ) дошло и до неадекватног тумачења да је назив потекао од речи пећина.
Мађарски историчари, наводи се у раду проф Андрејића, сматрају да се на старословенском земљана утврђења са дрвеном конструкцијом називају „пек“.
Проф др Марко Атлагић и проф Живојин Андрејић на промоцији Митолошког зборника „Пећ на Хвосну“ у Београду, 2026. г.
© Sputnik / Слађана Михајловић
Некада су се Бачко Градиште и Бачка Паланка звали Пек, исто као и главни угарски град Пешта, додаје Андрејић.
Као једну од бројних занимљивости везаних за Косово и Метохију, професор наводи да је на месту где је својевремено цар Душан најпре крунисан за краља у двору Сврчин подигнута данашња америчка база „Бондстил“.
Питање Хвосна не тиче се само људи који потичу одатле, из Пећи, оценио је професор.
„За многе од њих, тај завичај је најлепши на свету. Али, обично су најлепши завичаји они који су напуштени“, закључио је Андрејић.
Српски двоглави орао – један од симбола идентитета
Проф др Марко Атлагић изнео је вредна запажања о хералдичком симболу – српском немањићком типу двоглавог орла из цркве Богородице Љевишке у Призрену и манастира Дечани.
„Српски немањићки двоглави орао један је од изворишта српског националног и државног идентитета“, оценио је проф др Атлагић.
Посебно је указао на хералдичке карактеристике српског немањићког типа двоглавог орла, који се формирао у српским манастирима и црквама од 11-15 века.
Проф др Марко Атлагић на промоцији Митолошког зборника „Пећ на Хвосну“, у Београду, 2026.г.
© Sputnik / Слађана Михајловић
Проф је скренуо пажњу на двоглавог орла са полијелеја у манастиру Дечани и у манастиру Богородица Љевишка у Призрену.
Управо те карактеристике га разликују од византијског и германског типа (Адлер) двоглавог орла, истакао је он.
Цео научни век посвећен завичају
Аутор зборника, проф др Јашовић на научној сцени присутан је више од четири деценије, а све што је радио посвећено је, како каже, његовом завичају.
Између осталог, истиче да се бавио укупном културном баштином Срба у Метохији, нарочито у Северној Метохији, али и на Косову и Метохији уопште.
Његова ужа струка је српски језик, те се, према његовим речима, бавио и српским народним говорима, дијалекатском лексиком, ономастиком.
Проф др Голуб Јашовић, аутор, на промоцији Митолошког зборника „Пећ на Хвосну“, у Београду, 2026.г.
© Sputnik / Слађана Михајловић
На промоцији су говорили и проф. др Марко Атлагић, др Бранко Надовеза, др Предраг Јашовић, мр Небојша Ђокић, мр Славица Јовановић.
Значај очувања културно-историјског блага Косова и Метохије
Уводну реч одржали су др Горан Бојовић, председник Завичајног клуба Пећанаца и Слађана Михајловић, члан Извршног одбора Клуба.
Др Бојовић је подсетио да је Завичајни клуб током својих 58 година постојања урадио много тога на одржавању веза са родним крајем, да су организоване разне манифестације везане за Пећ и Метохију.
Такође, Клуб је последњих година учествовао као издавач или коиздавач више издања и публикација који се односе на завичај, подсетио је он.
„Удео ЗКП у издању овог дела симболизује правац деловања Клуба у очувању књижевног, историографског и културног блага Косова и Метохије“, поручио је др Бојовић.
Др Горан Бојовић, председник Завичајног клуба Пећанаца на промоцији Митолошког зборника “Пећ на Хвосну”, Београд, 2026.г.
Михајловић је у својој поздравној речи нагласила да се датум одржавања промоције поклопио са Погромом српског становништва на КиМ 2004. године и да, погром српског живља, светиња, као такав, и даље траје кроз све могуће области и начине.
„Имајући то у виду, као и непрестане напоре да се српско наслеђе, историја, традиција, фолклор и култура истисну, присвоје и ревалоризују, изузетно је важан сваки корак ка очувању тих културно-историјских тековина Срба на тим просторима. Један велики допринос томе је и овај изузетно вредан Зборник“, закључила је Михајловић.
Зборник је објављен прошле године у издању Центра за митолошке студије и Завичајног клуба Пећанаца из Београда.
Погледајте и: