Упаљен аларм на светском тржишту, спас се тражи у руској нафти /видео/

Одлуку Америке да ублажи рестриктивне мере за руску нафту овако коментарише за Спутњик стручњак за енергетику Велимир Гавриловић, који истиче да је циљ да се тиме ублаже ценовне осцилације и да се додатном понудом утиче на смиривање тржишта, након поремећаја насталог због прекида дотока нафте из Персијског залива.

„Америчка администрација је рекла да сва нафта руског порекла која се налази на танкерима, а утоварена је до 12. марта може слободно продавати било где, и да ентитети који је купују неће бити изложени било каквим примарним или секундарним санкцијама америчке Канцеларије за контролу стране имовине, Офака. И та мера важи до 11. априла. То је релативно ограничено али опет значајно за руску страну зато што ће моћи да продаје количине које су већ утоворене, говори се о неких 100 милиона барела који су већ на прекоокеанским танкерима“, објашњава Гавриловић.

Он истиче да САД имају ограничене маневарске могућности да реагују након што је затворен Ормуски мореуз одакле долазе значајне количине нафте, па је ово начин да Русија надомести недостајуће енергенте на светском тржишту.

„Ормуски мореуз је критичан и то је оно на шта планери ове америчке и израелске интервенције нису рачунали - нису рачунали да ће он бити блокиран и да ће од тога велике последице имати цео свет. Јер отприлике трећина светског тржишта се снабдева са територије земаља које су око Персијског залива. Када је нафта у питању, то је 20 одсто, течни природни гас 25 одсто, а вештачка ђубрива преко 30 одсто. Значи, то је не само ценовни удар на све земље које користе, увозе енергенте и ђубрива са те територије, него је и питање физичке расположивости, да ли можете уопште наћи количине без обзира на цену.“

Зато ако сукоб потраје, а све су назнаке да ће тако и бити, Гавриловић верује да ће америчка страна пролонгирати по уобичајеном рецепту ову меру за руску нафту на по месец дана, докле год то буде потребно.

Политиколог Алекса Анђелић такође страхује да рат Израела и САД против Ирана неће бити тако брзо завршен како су очекивали у Вашингтону и Тел Авиву.

Американци су, констатује он, од почетка ишли стратегијом декапитације коју су применили у Венецуели киднаповањем Николаса Мадура али ни тамо она није толико упалила колико изгледа на први поглед – Мадуро јесте смењен, његова потпредседница је дошла на власт, али нафтни капацитети које су преузели Американци изгледа неће добити неке превелике инвестиције нити ће у скоријем времену бити оспособљени за рад.

„Све претпоставке које су Американци имали за краткорочни успех и у овом рату против Ирана су се испоставиле као погрешне. Упркос кризи у тој земљи насталој након 12-дневног рата прошле године видимо да је ирански режим издржљивији него што изгледа. Криза његовог легитимитета је могла утицати на то да јаки напади из ваздуха на Иран изазову хаос унутар земље, а то је и био амерички план. Али испоставља се да је дошло до супротног ефекта, до тзв. окупљања око заставе. Друга претпоставка је била да ће, ако се уклони Али Хамнеи, доћи умереније вођство. Али које умереније вођство Американци желе ако су управо Хамнеи и његови сарадници преговарали с Американцима дуго година око нуклеарног споразума“, примећује Анђелић.

Он такође подсећа и да су Американци говорили да су у прошлогодишњим ударима на Иран уништени нуклеарни капацитети те земље, а сад се испоставља да нису.

„И даље је врло непоуздано у овом тренутку било шта говорити о томе шта је и колико уништено у Ирану па се чини да ће ово бити рат исцрпљивања“, оцењује наш саговорник.

Кад је реч о досадашњим последицама блокаде Ормуског мореуза, Гавриловић наводи да цена барела нафте типа Брент већ иде преко 100 долара, а да је по цени сустиже и руска нафта типа Уралс.

„Уколико се буде пролонгирао сукоб, та ће цена ићи горе. Пројекције су разне, и 150 евра по барелу, а ако буде 12 месеци сукоба, не дај Боже, онда ће то бити можда и близу 200. Већ сада долазимо у неку ситуацију сличним нафтних шоковима и кризама из 20. века. Ако се сукоб настави то неће бити добро. Енергетска криза ће на крају довести до стагнације глобалне привреде, инфлација ће кренути у земљама које су доста зависне од увозне нафте, цео свет ће имати последица због тога. Иако се не ради о драматичним износима инфлације, и један процентни поен на пројектовану инфлацију у главним економијама света, у ЕУ, САД, прави даље велике проблеме у привреди. И становништво је прилично сензитивно на цене енергенета“, упозорава овај експерт.

Он скреће пажњу да се то може одразити и на унутарполитичку ситуацију у самим Сједињеним Државама где иду средњорочни избори а сматра да је управо зато Трамп сензитиван на цену нафте.

На питање да ли ће се можда амерички председник из тог разлога потрудити да сукоб што пре заврши Гавриловић констатује да су унутарполитички разлози увек на крају доминантни.

„Према информацијама које добијамо последњих дана од главних актера у рату у Персијском заливу, Американци би желели да се рат оконча што пре и да изађу из тога, као што су раније изашли из сукоба са јеменским Хутима, где су само прогласили победу и повукли се, рекли да су њихови циљеви остварени. Урадили би и сад нешто слично и отишли, али проблем је овде друга страна, зато што Иран по свему судећи неће рећи - ми смо капитулирали и пристајемо на ваше услове, шта год да су ти услови. Не, они желе да се и даље боре, јер не желе да, рецимо, у наредних годину дана опет буду изложени бомбардовању од стране, прво Израела, а поново би се придружила и Америка“,наводи наш саговорник.

Он подсећа да су Иранци помињали и ратну одштету да би престали да гађају мете у Персијском заливу и одблокирали Ормуски мореуз.

„Ормуски мореуз је кључ, то је та полуга утицаја на коју исправно играју Иранци у овом тренутку. Значи, ратни циљ Америке и савезника није се испунио, ратни циљ је био свргавање режима. Убили су иранског верског вођу, али режим се није променио. Иран не жели да рат стане у ситуацији да они сносе све последице, они желе да им се дају неке концесије, да би пристали макар на примирје. Сада је питање шта ће Американци бити спремни да им понуде заузврат да би нафта и ЛНГ потекли поново из Персијског залива.“