НАТО је, каже Вукосављевић, очигледно на прагу или је у првој фази велике кризе која је пре свега узрокована ратом у Украјини, који је Алијанса покренула својом бестидном политиком агресивног ширења и угрожавања руских интереса. У Алијанси су прижељкивали да ће уз велику украјинску пешадију, уз најсавременије оружје, обавештајна средства и стар линкове из космоса успети да исцрпе Русију уз хиљаде санкција. Мислили су, додаје он, да ће бацити Москву на колена и да ће то бити нови тријумф НАТО, односно потврда добрих и ваљаних разлога за његово постојање.
„Међутим, Русија је, на сву срећу, показала велику жилавост и на моје задовољство наш историјски савезник успео је да издржи велике економске, привредне, војне и људске изазове. Али, у сваком случају, та ствар је почела да пара ту тканину звану НАТО идеологију и НАТО фанатизам. Ако су се у великој мери опекли на украјинској кризи, онда Европљани већ сада не желе или бар се проављују гласови који тврде да не желе да политику европских земаља води Израел преко САД,“ рекао је Вукосављевић у емисији радио Спутњика „Oд четвртка до четвртка“.
Водеће европске земље главни хушкачи
Отпори Трамповој политици у САД расту, не због осећаја било каквих скрупула према Ирану или према земљама залива, већ због поремећаја у цени барела, односно галона нафте који је значајно повећан. Америчко друштво је, каже наш саговорник, сложено са многим силама и снагама које делују испод површине и нама је тешко да сагледамо све ефекте тих процеса. Европа, међутим, има своје бриге, и она сад покушава да врати Трампу за политику према Украјини која се мења.
„С једне стране, имамо ту прилично јасну дисонанцу - гласови европских земаља који позивају на деескалацију сукоба на Блиском истоку али нико од њих не говори о деескалацији у Украјини, напротив. Водеће европске земље главни су ратни хушкачи украјинског сукоба“, рекао је Вукосављевић.
Елемент расизма
На питање, зашто је то тако, наш саговорник каже да је тешко проникнути у разлог али да у дубоком корену свега лежи велика русофобија која је врло присутна у Великој Британији и у Немачкој. Он додаје да је НАТО политика експанзионизма изазвала рат у Украјини, а да се суштински гледано, то наставља и данас.
„Разлози сежу дубоко у прошлост. Ту постоји елемент расизма антисловенског става који опет има своје дубље корене у великом расколу из 1054. године. То је догађај тектонске снаге, огромне магнитуде и чији рефлекси и резонирање траје и данас. Већ у радовима немачких филозофа и мислаца из XIX века, да не говоримо о Енглезима и о Французима чије је велико Наполеоново царство пропало у бесмисленом нападу на Русију, имају просто атавистички став према Русији. Русија је за њих потенцијални „трећи Рим“, то је све у сфери полуметафизике, али они то не доживјавају тако“, наглашава некадашњи министар културе.
Где сежу корени русофобије?
Уколико трагамо за коренима русофобије, Вукосављевић каже да они можда потичу из времена Наполеона или Кримског рата, 60-их година 19. века, а настављају се и касније. Он оцењује да Европа ипак није хармоничан хор, који пева истим гласом, него је то какофонија која је из нужде приморана на неке квазизаједничке интересе.
„Чули смо невероватне бесмислице од европских политичара, и то прве категорије, као што је немачки канцелар Фридрих Мерц, који је у два наврата за свега неколико дана рекао да Израел и САД имају право да се бране и треба да наставе да се бране. Дакле, ако узмемо за претпоставку да Мерц у међувремену није полудео, што изгледа да није, онда је изговарање таквих глупости просто доказ незгодног стања политичке свести и једне хистерије, лудила, губитка здравог разума о међународно-политичким односима. Јер ако канцелар тако озбиљне земље са дугом политичком традицијом може да каже да агресори имају право да се бране, ми излазимо из сфере озбиљне политике,“ рекао је он.
Данашњи Запад као стари Рим
Наш саговорник каже да ипак не треба потцењивати европске народе у њиховој историјској зрелости када су кључна питања на дневном реду. Можда ће се, додаје он, појавити нека нова 1848, неки нови талас, не физичке револуције, али неке револуције идеја и промена, да се види да је модел од светског поретка који је успостављен у Бретон Вудсу 1945. с доминацијом долара, ММФ-а и Светске банке, заправо престао да постоји, практично, не суштински и да настају образци новог светског уређења са другачијим распоредом снага где се врло питају и Кина, Индија, Русија и Бразил.
„У сваком случају, настају контуре новог светског поретка. Данашњи статус Запада подсећа на Рим, средином IV века. Тада је криза већ присутна, а све оне врлине које су Рим, довеле до тог виског статуса у свету и до културолошке, војне, економске и духовне доминације, погођене су нajразличитијим проблемима - од корупције преко губитка идеја. Римско друштво се размекшало и постало је осионо, бесно и без контроле. У Антици су ти процеси трајали деценијама можда и стотинама година, али ови процеси данас имају свој бржи ток. Према томе, улазимо у доба нове велике неизвесности и тешко је бити оптимиста и рећи да 21. век има претпоставке да буде мање крволочан и тескобан за људе него што је то био 20. век,“ нагласио је некадашњи министар културе.
Погледајте и: