Америчка свемирска компанија "Екс Лабс" објавила је да ће након што астероид Апофис прође близу Земље 13. априла 2029. године, на њега слетети два лендера. До сада ниједна приватна компанија није слетела на астероид.
Апофис је астероид који се тренутно сматра потенцијално најопаснијим за Земљу. Откривен је лета 2004. године, а име је добио Апофис по грчком имену за египатског бога Апопа, "разарача", који се крије у мрачном подземном свету и покушава да уништи Сунце током ноћи. Наиме, прва мерења су показала да би астероид могао да удари у Земљу у петак, 13. априла 2029. године. Али те процене су ревидиране, и очекује се да ће Апофис проћи поред наше планете на удаљености од око 32.000 до 35.000 километара, што је ближе од орбите геостационарних сателита, довољно близу да буде видљив голим оком.
Пречник 370 метара, маса 27 милиона тона
Апофис има пречник од 370 метара, што је нешто мање од висине Емпајер стејт билдинга у Њујорку, а његова маса се процењује на 27 милиона тона. Ако би ударио у Земљу, могао би да уништи подручје величине великог града. Али срећом, то се неће догодити 2029. године, нити 2036. године, нити 2068. године, када би требало поново да прође близу наше планете.
Али Апофисов блиски сусрет са Земљом је прилика за бројна истраживања.
Неколико свемирских летелица из Сједињених Држава, Европе, Јапана и Кине проучаваће астероид пре, током и након његовог прелета. Европска свемирска агенција (ЕСА) најавила је мисију Рамзес (Брза Апофис мисија за безбедност у свемиру), чије је лансирање планирано за април 2028. и долазак до Апофиса у фебруару 2029. године, два месеца пре него што се стена најближе приближи Земљи.
"Екс Лабс" је саопштио да је њихова летелица "Апофис Екс Л" прошла кључну фазу инспекције пре планираног лансирања 2028. године. Носиће низ инструмената од различитих партнера, укључујући два лендера: један је у власништву јапанског Технолошког института Чиба, а власник другог лендера још увек није идентификован.
Летелица ће слетети у року од недељу дана од прелета Апофиса поред Земље како би се спречила свака могућност да се путања астероида случајно промени.
"Циљ је добити слике површине астероида. Могло би доћи до неких заиста узбудљивих научних открића", рекао је за "Њу Сајентист" Мигел Пасквал, главни научни службеник и суоснивач "Екс Лабса".
Астероиди или планетоиди су стеновита или метална небеска тела већа од једног метра у пречнику која круже око Сунца сама или у групама. Научници их сматрају неком врстом временске капсуле јер нам дају увид у то какав је био рани Сунчев систем.
Најпознатији удар астероида на Земљу догодио се пре 65 милиона година, када је астероид пречника између десет и 14 километара пао на Јукатан, узрокујући изумирање диносауруса, као и читавог низа биљних и животињских врста. У просеку, удари попут оног који је погодио Јукатан дешавају се сваких 100 милиона година.
Астероиди пречника једног километра, који узрокују штету на глобалном нивоу, падају на Земљу отприлике сваких пола милиона година. Астероиди пречника око 50 метара, што је довољно да уништи велики град, ударају у просеку сваких 1.000 година.
Погледајте и: