Ово за Спутњик каже каријерни дипломата Зоран Миливојевић поводом изјаве комесарке ЕУ за проширење Марте Кос да Европска комисија разматра прекидање финансијске помоћи Србији као земљи кандидату због наводног назадовања у демократским процесима:
„Не видим реалне услове да Србија подлегне овој врсти притисака. Нити би требало. Да доведе у питање своје стратешке интересе - независност, војну неутралност, односе са пријатељским земљама, а пре свега, територијални интегритет“.
Кос је прво критиковала реформу правосуђа у Србији, а затим и посебан однос са Русијом и Кином.
„Можемо да разумемо да Србија има посебан однос са Русијом, али куповина кинеских ракета у оваквом тренутку и склапање споразума о испоруци руског гаса је оно што примећујемо. Нисмо срећни због тога“, истакла је и додала да Европска комисија разматра прекидање финансијске помоћи Србији као земљи кандидату.
Србија под посебном лупом
Миливојевић пре свега каже да је Србија предмет посебне пажње међу земљама региона које су такође кандидати због међународног положаја, политике неутралности и независности, као и због неодустајања од односа са пријатељским земљама и својих државних и националних интереса.
„Очигледно је да тврдо антируско језгро у Бриселу Европску унију види искључиво као кључни инструмент супротстављања Русији и руском утицају уопште. Носиоци те политике су северне чланице, балтичке државе, Шведска, Финска, али и либералне структуре и представници либералних странака, којој припада и госпођа Марта Кос. Та геополитика подразумева Украјину као приоритет у приступању, иако она не задовољава критеријуме и оно што налаже Лисабонски уговор, односно уставни оквир Европске уније“, објашњава Миливојевић.
Политички услови испред критеријума
Он додаје да ЕУ апсолутни приоритет даје политичким условима који подразумевају јасан отклон од Руске Федерације и Кине, које се у Европској унији сматрају главним ривалима у остваривању стратешких циљева:
„Да будем прецизнији, ради се о супротстављању принципима који доминирају у такозваном глобалном југу, а то су принципи везани за међународни поредак заснован на Повељи Уједињених нација, поштовању међународног права, немешању и равноправној сарадњи. Дакле, доминира политика за коју је Урсула фон дер Лајен недавно рекла да ће се Европска унија чврсто залагати да остане владајућа политика либерално-демократских институција заснованих на правилима. И то упркос томе што се Сједињене Америчке Државе делимично одступају од тог модела. И да се свет мења“.
Набавка ракета – притисак ка НАТО
Када је реч о конкретним разлозима евентуалног укидања финансијске помоћи Србији на путу ка ЕУ Миливојевић каже да куповина ракета, од било кога, не би уопште требало да је тема преговора:
„То нема никакве везе са нормама и стандардима који се тичу процеса проширења и са обавезама Србије. Очигледно је да се ради о посебним интересима. Задире се у теме које немају никаквих додирних тачака са обавезама Србије у процесу евроинтеграција. Безбедносна и спољна политика је јасно конципирана, а то је тема поглавља 31, које још није отворено. У том смислу, Србија има обавезе да се са тиме усаглашава до тренутка потписивања приступног уговора. Још смо далеко од тога. Не постоји обавеза“.
Наш саговорник додаје да се очигледно ради о посебним геостратешким интересима, и да је могуће да постоји индиректан утицај НАТО-а, односно, очекивање да се Србија постепено усмери ка том савезу:
„То видим као посебан притисак, да Србија одустане од војне неутралности“, истиче Миливојевић.
Сарадња са Русијом нема алтернативу
Када је реч о примедби због енергената, односно руског гаса, подсећа да Србија практично нема алтернативу.
„Нема алтернативу ни у снабдевању, ни у економском смислу, када су у питању њени интереси, јер гас набавља под повољним условима, од поузданог добављача. То је директан државни и национални интерес и нема шансе да Србија у том смислу промени став. Ово је, међутим, индикативно, јер показује покушај да се Србија доведе у зависнички положај који не гарантује стабилно снабдевање енергентима. За разлику од нафте, где су одређени уступци учињени из нужде, код гаса алтернатива не постоји, па се и то може посматрати као додатни политички притисак у контексту односа са Руском Федерацијом“.
Колико је претња реална
Упитан колико озбиљно треба схватити ово упозорење комесарке Кос, с обзиром да је свет у осетљивом геополитичком тренутку, а ЕУ на маргини главних догађаја и у подређеном односу са САД, Миливојевић каже:
„Није ништа искључено, у мери у којој доминирају структуре које инсистирају на политичким условима. Нажалост, ми смо у таквој ситуацији. Они инсистирају на стварима које директно погађају њихове интересе. Имају проблеме са енергентима, са ценама, озбиљне проблема на унутрашњој сцени. Међутим, доминација, те геополитике, антируског приступа који доминира, чини да тону још дубље“, каже и додаје да би укидање помоћи Србији или другим кандидатима довело би у питање цео процес и отворило дилему да ли Европска унија заиста жели проширење или је оно подређено ширим геополитичким циљевима.
Наш саговорник закључује да ова претња, али и доминантна политика ЕУ заправо показује да се она удаљава од својих корена, онога што је њена лична карта. Далеко је од пројекта мира који у основи има економију, сарадњу и развој заједничког тржишта, остваривање четири слободе: слободе кретања људи, идеја, капитала и услуга.